Viking

Najčitaniji postovi:

Monday, 28 September 2015

Novih 13 zapažanja


1. Šetnja pored reke


Pronašao sam fenomenalno mesto za šetnju, trčanje ili biciklizam. To je staza pored reke koja vodi pored prelepih vikendica i farmi do četinarske šume, pa dalje ko zna gde. Krenula je jesen pa smo se uputili da prikupimo pojedine elemente iz prirode kako bismo ukrasili kuću u tom duhu. Na tom putu smo naišli na poni konjiće, klempave ovce i patke, koje su totalno indiferentne na nas. Čuo sam da od divljači ima najviše srndaća, ali i jelena. Od zveri, pojavi se poneki vuk, a ima i onih malih krvoločnih medvedića, ne znam kako se zovu, koji im kolju jagnjiće, pa farmeri ratuju sa njima. Problem je što su zaštićeni, pa im ništa ne mogu.

2. Zeleni krovovi


Još u Srbiji sam čitao o zelenim krovovima. Kažu da je zeleno rastinje odlična izolacija. Ovde to svaka starija kuća ili ima, ili je on u fazi nastajanja. Brz rast trave i mahovine izazivaju, pretpostavljam, obilne padavine. Danas smo imali čas norveškog i profesor nam je objašnjavao šta je zanimanje "snekker". U prevodu, to je stolar. Objasnio nam ga je kao: "To je onaj što popravlja kuće ili pravi stolove!" "Čekaj, bre, kako stolar popravlja kuću?", pitao sam sam sebe, a onda sam se ubrzo setio da su im sve kuće drvene, pa mi je onda sve bilo jasno.


3.  Fudbalski teren/i

Vozim ti ja tako bajk kroz selo, kad ispred mene se stvori teren za mali fudbal sa veštačkom travom. Stao sam, parkirao bajk i ušo na teren. Ta trava je tako prijatna za gaženje, da sam poželeo odmah da zaigram fudbal, iako se ne sećam kada sam poslednji put igrao. Nedaleko od ovog terena je teren za veliki fudbal sa reflektorima i tribinama. Takođe, u selu je i velika zatvorena sportska hala gde se igra rukomet, mali fudbal, basket, badminton i dr. Ovdašnji meštani imaju, zaista, mnogo veliku ponudu mesta gde mogu da provode svoje slobodno vreme.


4. Dalska reka

Kroz selo protiče reka koja nosi naziv isto kao i selo i uliva se pravo u fjord. Svakodnevno oscilira njena dubina i širina, a pretpostavljam da je u vezi sa plimom i osekom. Oko reke su konstantno jato pataka i jato galebova. Ne mogu da uporedim galebove koje sam video u bugarskom primorju, koji su preglasni i predinamični, i ove ovde koji se i ne čuju. Adaptirali su se lepo u sredinu, a i možda su konstantno siti jer je fjord, ali i reka, puna riba. U reci se mogu videti i velike bele meduze, zalutale morske zvezde i ježevi. Na slici je utoka reke u fjord i pogled na čuveni most.



5. Pošta

Kao ni kod nas, u Trnavi ili Toponici, ni ovde nemaju brojeve kuća i nazive ulica, već samo poštanski broj, ali za razliku od nas, na svakom raskršću su postavljene drvene kućice, kao sa slike, na koje su nakačeni poštanski sandučići. Na njima piše prezime, ali i imena svih ukućana te porodice. Obično se sandučići ne zaključavaju, baš kao ni kuće. Česte se, na njima, mogu videti nalepnice na kojima piše "stop reklamama, novinama" i slično ili naziv časopisa koji vlasnici sandučića žele da primaju. Poštari dolaze kolima i to svakodnevno, a ne kao kod nas dva puta nedeljno i to na motoru, bez obzira na to koje je godišnje doba i kakvo je vreme.

6. Evo kako smo ukrasili ulaz u volontersku kuću:



















7. Komšiluk


Iako, priznajem, me interesuje ko sve živi u krugu oko mene, to nisam uspeo da saznam ni posle tri nedelje života ovde. Nedelja je bila sunčana, pa sam rešio da posredim garažu. Sto godina niko nije to uradio ili bar tako deluje, a i treba da se naređaju drva za zimu koja su stigla pre nekoliko dana. Pustio sam domaću muziku na telefon, zasuk'o rukave i bacio se na pos'o. Posle nekoliko minuta sam čuo svađanje u jednoj od kućici preko puta. Bilo mi je čudno, jer nikada ništa nisam čuo iz komšiluka, osim zvuk kada kiša pada. :) Bili su to ljudi iz Afrike, saznao sam ubrzo, kada sam ih video kako napuštaju kuću odlazeći u nepoznatom pravcu. :)

8. Vozni park volontera

I tako dok sam čistio garažu, izbacio sam bicikle na sunce. Skroz su zarđale, pa sam ih podmazivao jestivim uljem. Dobro je, bolje su - manje škripe. Spremne su za prvu dužu biciklističku turu koju smo planirali za ponedeljak. Sa desne strane je monocikl koji sam takođe pronašao u garaži. Probao sam i ... nema šanse! :)









9. Evo kako je izgledala garaža.
Zaboravio sam da slikam kako sada izgleda:                                U dvorištu, ispred kuće, umesto                                                                                                                trave, raste nam mahovina:


























10. Spremali smo internacionalnu večeru, čekali smo goste iz Norveške, Gruzije i Španije.

A onda smo organizovali SRPSKO veče. Ima nas ukupno šestoro u selu, pa smo napravili događaj kako bismo se svi sreli i konačno upoznali. Neprocenjivo je imati svoje ljude u blizini.

















11. Sutradan smo iskoristili lepo vreme za planinarenje i branje borovnica. Planirali smo da naberemo dovoljno da napravimo makar jedan kilogram džema, ali avaj. Nabrali smo ukupno, hm... Eto, vidite i sami koliko, na slici desno.



















12. A posle napornog planinarenja i branja borovnica, onako izgladneli, navalili smo na srpsko-grčki pasulj i brokole. Posle toga smo pili srpsko-grčku tursku kafu! :) Ah, to je taj stari dobro poznati ukus prave jake kafe sa talogom. Srrrrk! :)







13. I mačke uživaju u Norveškoj. Na slici je kućica za mačke sa raznim skalamerijama za igru i uživanje: