1. Tvoje lice zvuči poznato!
Na seminaru u Balestrandu nas je bilo 33 ukupno. Bilo je učesnika iz raznih zemalja, a najviše iz Nemačke, Španije i Franuske.
Od nama bliskih zemalja bile su dve volonterke, iz Hrvatske i Bugarske.
Divno! Eto ni od kuda prilike da praktikujem svoj bugarski jezik. Znate da mi engleski nije jača strana, pa su mi ove dve devojke pomagale oko prevoda kad god je zatrebalo! :)
Jedna od igara za upoznavanje je bila crtanje volontera. Sedneš na crvenu stolicu, a ostali se smenjuju na 20-ak sekundi. Za to vreme te posmatraju i crtaju. I evo s leve strane slika kako sam ja ispao nakon 640 sekundi, ondnosno nakon 32 crtača. :)
2. Čudna šuma je to!
Kažu da u toj šumi žive trolovi. Ne znam. Bio sam dva puta i nikako da sretnem nekog od njih. :) Naši domaćini su nas naučili da na norveškom pevamo pesmu - uspavanku za male trolove. Onda su nas odveli na sred šume, založili vatru i postavili nas u krug oko nje. Na tri-četiri, zapevali smo ovu pesmu, nas tridesetak. Šuma se orila. Nadam se da se neki trol uspavao, te da nismo uzalud pevali. Link za pesmu:
https://www.youtube.com/watch?v=QZOBnKYXEU0
Šuma je prepuna divljih kupina, malina i borovnica. Nisam se do sada susreo sa toliko velikim bobicama na svakom koraku.
3. Najveći drveni hotel u Evropi
Norvežani jako drže do svoje tradicije i kulture. Nekada je kralj boravio u ovom hotelu i on je postao čuven. Zaista, mnogo turista ovde dolazi da poseti ovaj hotel, da čuju priču iz istorije, da se tokom leta okupaju u fjordu, da planinare...
U ovom hotelu smo imali jedan divan doručak. Zamislite, uglavnom je, na švedskom stolu u Norveškoj (kako to smešno zvuči), dominirala riba u svakom obliku: kavijar, dimljena riba, pržena riba, živa riba, krabe, školjke, račići...
4. Kroz dramu do saznanja!
Jedna od aktivnosti na seminaru bila je da se kroz dramu - čiji smo mi direktni učesnici, upoznamo sa istorijom noveškog naroda još iz perioda Vikinga. Najpre su nas podelili u nekoliko grupa, a onda smo dobili kratku priču iz istorije, koju je trebalo da odglumimo. Jedan je čitao priču, a ostali su, u pozadini, glumili. Ovo je fenomenalan način da se nauči nešto kroz zanimljiv način, pa sam podelio ovo više kao ideju da se servira znanje, nebo li da izvestim šta smo radili na ovom seminaru.
3. Kaluđerice!
Ovo sam slikao samo za ljubitelje gljiva, posebno za mog nastavnika i kolegu Lekića. Kaluđerice, valjda se tako zovu kod nas, a u Norveškoj ne znam koji je naziv, ali uglavnom ima ih na stotine na jednoj livadi.
Trava im je fenomenalno zelena, a verujem da je to zbog obilnih padavina. Kiša ne prestaje da pada danima. I kada ne pada tj. kada je ne vidite, ona pada.
4. Balestrand opp!
Jednom godišnje se, u ovom, ali i u mnogim okolnim mestima organizuje trčka do najvišeg vrha. Ovog puta je bilo trčanje do Raudmelena. Video snimak sa tog događaja možete pogledati na sledećem linku:
https://www.youtube.com/watch?v=zpwuajugC20
Takmičari su bili uglavnom ljudi koji su u formi i koji su dosta dugo vežbali, a mi smo bili rekreativnci. Ko je koliko mogao da trči trčao je. Do najvišeg vrha, koji je na oko 1000 metara nadmorske visine, stiže se za sat vremena do dva, u proseku, a najbrži je uspeo da istrči ovu rutu za 20 minuta. Iako nije neka velika visina, staza je baš zahtevna.
Svi učesnici su dobili svoje brojeve, bez obzira da li su pešačili ili trčali. Svako ko je učestvovao morao je da plati kotizaciju, ali mi, pošto smo volonteri u Norveškoj, imali smo tu mogućnost da učestvujemo bespaltno.
Na seminaru u Balestrandu nas je bilo 33 ukupno. Bilo je učesnika iz raznih zemalja, a najviše iz Nemačke, Španije i Franuske.
Od nama bliskih zemalja bile su dve volonterke, iz Hrvatske i Bugarske.
Divno! Eto ni od kuda prilike da praktikujem svoj bugarski jezik. Znate da mi engleski nije jača strana, pa su mi ove dve devojke pomagale oko prevoda kad god je zatrebalo! :)
Jedna od igara za upoznavanje je bila crtanje volontera. Sedneš na crvenu stolicu, a ostali se smenjuju na 20-ak sekundi. Za to vreme te posmatraju i crtaju. I evo s leve strane slika kako sam ja ispao nakon 640 sekundi, ondnosno nakon 32 crtača. :)
2. Čudna šuma je to!
https://www.youtube.com/watch?v=QZOBnKYXEU0
Šuma je prepuna divljih kupina, malina i borovnica. Nisam se do sada susreo sa toliko velikim bobicama na svakom koraku.
3. Najveći drveni hotel u Evropi
Norvežani jako drže do svoje tradicije i kulture. Nekada je kralj boravio u ovom hotelu i on je postao čuven. Zaista, mnogo turista ovde dolazi da poseti ovaj hotel, da čuju priču iz istorije, da se tokom leta okupaju u fjordu, da planinare...
U ovom hotelu smo imali jedan divan doručak. Zamislite, uglavnom je, na švedskom stolu u Norveškoj (kako to smešno zvuči), dominirala riba u svakom obliku: kavijar, dimljena riba, pržena riba, živa riba, krabe, školjke, račići...
4. Kroz dramu do saznanja!
Jedna od aktivnosti na seminaru bila je da se kroz dramu - čiji smo mi direktni učesnici, upoznamo sa istorijom noveškog naroda još iz perioda Vikinga. Najpre su nas podelili u nekoliko grupa, a onda smo dobili kratku priču iz istorije, koju je trebalo da odglumimo. Jedan je čitao priču, a ostali su, u pozadini, glumili. Ovo je fenomenalan način da se nauči nešto kroz zanimljiv način, pa sam podelio ovo više kao ideju da se servira znanje, nebo li da izvestim šta smo radili na ovom seminaru.
3. Kaluđerice!
Ovo sam slikao samo za ljubitelje gljiva, posebno za mog nastavnika i kolegu Lekića. Kaluđerice, valjda se tako zovu kod nas, a u Norveškoj ne znam koji je naziv, ali uglavnom ima ih na stotine na jednoj livadi.
Trava im je fenomenalno zelena, a verujem da je to zbog obilnih padavina. Kiša ne prestaje da pada danima. I kada ne pada tj. kada je ne vidite, ona pada.
Jednom godišnje se, u ovom, ali i u mnogim okolnim mestima organizuje trčka do najvišeg vrha. Ovog puta je bilo trčanje do Raudmelena. Video snimak sa tog događaja možete pogledati na sledećem linku:https://www.youtube.com/watch?v=zpwuajugC20
Takmičari su bili uglavnom ljudi koji su u formi i koji su dosta dugo vežbali, a mi smo bili rekreativnci. Ko je koliko mogao da trči trčao je. Do najvišeg vrha, koji je na oko 1000 metara nadmorske visine, stiže se za sat vremena do dva, u proseku, a najbrži je uspeo da istrči ovu rutu za 20 minuta. Iako nije neka velika visina, staza je baš zahtevna.
Svi učesnici su dobili svoje brojeve, bez obzira da li su pešačili ili trčali. Svako ko je učestvovao morao je da plati kotizaciju, ali mi, pošto smo volonteri u Norveškoj, imali smo tu mogućnost da učestvujemo bespaltno.
Hortenzije iliti cveće na slici dole desno su im u totalno frik plavoj boji i izgleda kao veštačko, ali je realno - proverio sam. :) |
Sedam dana smo bili smešteni u malim kabinama kako ih oni zovu ili kućicama, bungalovima sa slike. Nas je bilo četvorica u sobi: Čeh, Gruzijac, Austrijanac i ja. Ko od koga luđi. Ne znam samo ko nas tako sastavi. :)
Nekoliko slika iz Balestranda:
No comments:
Post a Comment