Viking

Najčitaniji postovi:

Thursday, 10 September 2015

Putovanje do Norveške

Da, za sve one koji ne znaju, a interesuju se za ovu novu moju avanturu, reći ću nešto ukratko o tome. Naime, prijavio sam se za EVS program. Svako ko je mlad i želi da uči o drugim kulturama i narodima, može se prijaviti. E, sad, ne može baš svako, ali dovoljno je da ste aktivista, i da ste mladi, od 15-30 godina starosti. Jeste, ja hvatam zadnji voz. Žao mi je što se nisam ranije sreo sa ovim programom. Kako da se prijavite? Imate sve na ovom sajtu: https://europa.eu/youth/evs_database Takođe, kada izaberete projekat i državu, morate da nađete organizaciju koja će vas poslati na taj projekat. Na primer, mene je poslao Volonterski servis Srbije i Mladi istraživači Srbije: http://www.mis.org.rs/vss/pages/sr/naslovna.php Ja sam im veoma zahvalan jer su me prihvatili kao volotnera koji će predstavljati i njih i Srbiju u belom svetu. Hvala! :)

Sledeće pitanje na koje ću odgovoriti, a koje vas sigurno interesuje je: Zašto Norveška?
Poslednjih godinu dana sam bio u prilici da intenzivno slušam o svemu i svačemu lepom u ovoj zemlji. Pre svega to je standard, razvijen sistem koji izuzetno funkcioniše, poštovanje u svakom pogledu i život bez stresa. Zatim priroda. Fascinirale su me slike iz ove zemlje. Sledeća stvar je norveški jezik. Obožavam ga. Krenuo sam da ga učim putem kursa koji sam pohađao u školi stranih jezika "Aleksandrija" u Nišu (preko puta pekare Bata Bane). :) Bio je to ubrzani i veoma skupi kurs, ali ja sam bio istrajan u svakom pogledu. Radni jezik za EVS program je engleski, ali ja sam i pored toga zaista želeo da znam norveški, koliko je to mougće za tako mali period učenja.

Nakon osam meseci od kada sam aplicirao za EVS u Norveškoj, konačno, ja sam ovde. Naime, konkurisao sam u februaru 2015. godine. Poslao sam svoj CV, motivaciono pismo i popunio još neke formulare. Ništa spektakularno. Kasnije sam saznao da se na isti konkurs prijavilo na stotine volontera. Ono što je važno, motivaciono pismo mora da bude zaista dobro. Sreća, imao sam bogato iskustvo u radu u nevladinom sektoru u Grupi Kobra, pa je i moj CV i moje motivaciono pismo bilo potkrepljeno iskustvom i rezultatima. Svakome ću pomoći oko sastavljanja istog, samo pitajte. Nakon par meseci imao sam skajp intervju, pa još jedan. Naravno, na engleskom jeziku. Iako moj engleski nije izuzetan, ubrzo sam saznao da sam proš'o sve nivoe i da sam konačno volonter.

U bazi EVS projekata bilo je nekoliko u Norveškoj. Bio sam uporan i aplicirao na skoro sva mesta. Neki projekti nisu bili više aktivni, neki su bili u toku, a neki su mi rekli da apliciram u februaru sledeće godine, pošto sam tragao za tim krajem 2014. Prvi odogovor bio je pozitivan, a to je bio odgovor od organizacije Fjaler Frivilligsentral, a odnosio se na volontiranje u selu Dale, 12 meseci. Postoje EVS projekti od godinu dana, šest meseci i kraće. Eto, mene ubode ili ja ubodoh njega, ovaj najveći, od godinu dana. Dobio sam i drugi odgovor, a to je da nisam primljen. Pošto je to bio drugi odgovor, nisam bio demoralisan. A i da je bio prvi, uporni pobeđuju, zar ne? Aplicirao bih sve dok ne bih napunio 30 godina i tehnički ne bih mogao da budem deo projetka.

Sledeći problem bio je apliciranje za vizu. Procedura je malo složena i skupa. Platio sam 400 evra samo zakazivanje termina. Sreća, imamo ambasadu u Beogradu, pa sam tamo aplicirao. Nakon toga sam čekao mesec dana na odgovor iz Norveške. Konačno, krajem avgusta, saznao sam da mi je viza odobrena. Dobio sam boravišnu dozvolu za godinu dana sa kojom mogu samo da volontiram. Sreća, ovaj EVS ptogram podrazumeva da ti organizacija koja ti je domaćin obezbedi hranu, smeštaj, put, kurs domaćeg jezika i mesečni džeparac sa kojim ćeš preživeti. Dakle, niko se nije obogatio učestvujući na projektima ovog tipa, ali je svakako stek'o veliko životno iskustvo i šansu za budućnost. Ono što je posebno dobro je da nisi sam, obično. Ja recimo radim sa volonterima iz Španije, Poljske, Nemačke i Gruzije. Nas petoro smo raspoređeni na najrazličitije poslove u selu Dale koje ima oko 1000 stanovnika. Neko volontira u školi, neko u vrtiću, neko biblioteci, školi folklora, staračkom domu, na trenutnoj manifestaciji ili festivalu i sl. Dakle, nije dosadno i baš je dinamično. Bar na ovom projektu.

Kako sam putovao?

Gledao sam da se uklopim u budžet projekta koji je namenjen za putovanje. Ukoliko prekoračim, moram sam da doplatim taj iznos. Dakle, najjeftinija opcija bila je leteti iz Niša za Švedsku, a potom autobusom do Danske - Kopenhagen. Tamo sam imao skoro celo popodne pauzu, pa sam je iskoristio da po lepom vremenu koje me je sačekalo, razgledam ovaj prelepi grad. Uveče sam avionom leteo do Bergena. Tamo sam bio oko 23.15h Prvobitno sam planirao da spavam na aerodromu i ujutru hvatam bus za Sande, a potom za Dale, ali sreća, upoznao sam preko intereneta divnu porodicu Dimitrijević koja me je ugostila kao svog najrodjenijeg. Ovim putem se zahvaljujem Goranu i njegovoj porodici. Ujutru su me ispratili na autobus do Sandea, gde me je čekala kooridnatorka projekta. Kolima smo išli nekih pola sata do sela Dale, uz samu obalu Severnog mora. Sve to me je iskoštalo oko 160 evra, verovali ili ne. Karte za avion za prtljag i mene i autobusi. :)

U nastavku pisanja ću deliti sva svoja iskustva o zemlji o kojoj mnogi sanjaju. Dobrodošli na moj blog i kroz njega dobrodošli u Norvešku! Velkommen til Norge!