Računanje vremena, jezik i školski sistem

Računanje vremena:

Norvežani imaju jako interesantne kalendare. Koliko ja znam mi ne beležimo nedelje po brojevima, ili to radimo samo u školskom kalendaru. Ovde svi govore o broju nedelja, pa tek onda o datumu. Na primer, jesenji raspust kreće u 42. nedelji 2015. Takođe, kada smo kod vremena, imam veliki problem da ukapiram kako gledaju na sat. Na primer do 20 minuta je "over", a preko "på halv", od 30 do 40 minuta je "over halv", a od 45 do 60 minuta je "på". Aaaaaaaaa... Valjda ću da skapriam nekada, još je rano.



U selu je jedna profesorka norveškog jezika koja radi sa azilantima, pa će možda ona moći da mi to malo bolje pojasni. Hvala unapred, Smiljo! :)
Takođe, sver i jug zemlje nisu u istoj vremenskoj zoni.

Za tri nedelje, koliko sam ovde, nisam baš skontao da je tačna rečenica koju sam mnogo puta čuo u Srbiji "Tamo se mnogo radi. Kad se radi, radi se! Nemaju oni non-stop praznike kao mi". Tačno je da nemaju toliko praznika i neradnih dana kao mi, ali zato većina njih radi sa određenim procentima od norme. Na primer u školi, kada odradi nastavnik časove koje ima, kao i kod nas, ide kući. Tamo radi pripremnu nastavu i ostalo. Ne mora da spava na poslu.

Jezik:

Imali smo čas norveškog jezika. Imamo veoma zanimljivog profesora koji je inače u penziji, ali sa nama radi jednom nedeljno. Svakog ponedeljka od 12.00 do 14.30h pored toga što učimo norveški jezik, učimo o norveškoj tradiciji, kulturi, sistemu, navikama i drugo. Iako učimo bokmål, u mestu gde živim i radim se priča nynorsk, pa je to malo problematično. To nije drugi jezik, već dijalekt. Njima to ne predstavlja problem, ali nama koji tek učimo, i te kako je teško. Primer razlike: "Jeg er ikke" (čitaj: Jaj ar ike) i "Eg er ikkje" (čitaj: Eg ar iće) - prevod: Ja nisam. Ako na to dodamo brzinu kojom govore, onda je najbolje da završim sa ovom temom.

Danas sam radio u kantini u školi i kada sam završio sa smenom, na izlazu sam sreo jednu ženu koja mi je prišla sva ozarena i pitala da li sam ja taj volonter iz Srbije. Rekoh joj da jesam, a ona kaže: "Čula sam da mnogo dobro govoriš norveški i da znaš mnoge jezike!" "Nije istina!" - odgovorio sam joj, "Ali hvala za to. To je dobro za motivaciju!" Primetio sam da se dosta priča ovde šta se dešava, pa i ono: "Njih baš ništa iz komšiluka ne interesuje!" - to baš i nije istina. Nisam ovo samo ja primetio, već i ostali volonteri. Velika greška mi je jer se svuda upoznajem i predstavim na norveškom, pošto sam za tolko naučio, a onda kada se prešaltam na engleski, niko od njih više ne želi da priča drugi jezik sa mnom osim norveškog. Koliko je to, u jednu ruku, teško, u drugu ruku je super jer je to šansa da praktikujem, slušam i upijam. Interesantno je to da ako pogrešiš slovo, smisao je totalno drugačija. Na primer ako izgovoriš kratko "u" - du - onda si rekao "ti", ali ako izgovoriš dugo "u" kao naše, onda si rekao - du - što znači toalet. Ako kažete "ol" to znači jegulja, ali ako kažete, nazovimo ga "kratko o" (sa stisnutim usnama), to znači pivo. Pazite kako poručujete! ;) Takođe, na primer reč "rett" ima šest različitih značenja - pravilo, postrojenje u vojsci i drugo. "Kort" znači kratko, ali isto tako znači i "karta". Do pre pet godina, otprilike, Norvežani su mnogo više držali do svog identiteta i jezika, ali kako su postali multikulturalna zemlja, sada se već prilagođavaju strancima i nije im problem da pričaju strani jezik. Ipak, uvek možete naići na osobu koja ne želi da priča drugi jezik osim norveškog. Ja nisam do sada naišo na nekog takvog, ali sam čuo od drugih da jesu. Pošto se vidno razlikujem od njih, sa tamno crnom kosom, očima i bradom, uglavnom me svi pitaju ko sam i odakle dolazim. Kada im kažem Srbije, većina njih nema pojma gde je to, a oni koji znaju pitaju me da im pričam o ratu. Samo sam naišo na jednog nastavnika fizičkog vaspitanja, matematike i istorije, u osnovnoj školi, koji je bio oduševljen jer je pratio evropsko prvenstvo u košarci: "Srbija! Vi imate dobar košarkaški tim!" Pokušavao sam mnogima da objasnim ko je Novak Đoković, ali avaj... Odustao sam! :)

Čuo sam, dok sam bio u Srbiji, takođe, da je norveška nacija 100% pismena. To je tačno, jer svi oni znaju da pišu, ali nije tačno da je nacija sa 100% ljudi koji su završili fakultet. Imaju drugačiji sistem obrazovanja, što ću u daljem tekstu objasniti, ali sa otprilike višom školom završavaju 92% populacije. Za naš pojam to je ogromna brojka, ali oni su pod velikom tenzijom da ovaj procenat povećaju i smatraju da trenutno imaju problem sa tim. Takođe, to je prosek, ali nije svuda isto zastupljen broj diplomiranih na višoj školi. Na severu je, na primer, veći broj sa manjim stepenom obrazovanja, jer se oni trude da što pre krenu da rade nakon škole. Uglavnom je tako jer ih čeka siguran posao. Kako bi inače zadržali ljude u krajnjem severu sa polarnim noćima i zimama.

Školski sistem:

Obavezno obrazovanje:
1. Barnehage - Vrtić za decu od 1 do 5 godina starosti.
2. Barneskole - Osnovna škola za decu od 5 do 12 godina starosti tj. do 7. razreda.
3. Ungdomsskole - Škola posle osnovne za decu od 12 do 16 godina starosti.

Dodatno obrazovanje koje nije obavezno:
1. Vinderegåndereskole - Nešto poput više škole za decu od 16 do 20 godina. Ovde se završavaju tri razreda: Vg1, Vg2 i Vg3. Ukoliko niste sigurni šta biste upisali, onda možete izabrati sledeću:
2. Folkehøyskole - Internat u kojem đaci žive cele godine. Tamo ima najrazličitijih predmeta, a sve sa ciljem da se mladi ljudi osamostale i shvate ono što žele da budu u budućnosti, ali ne samo u smislu profesije već uopšte kada je život u pitanju. Nakon toga se oni opredeljuju da li će nastaviti nešto ili odustati i tražiti posao sa postojećim obrazovanjem.
3. Universitet - najviši nivo obrazovanja sa uskim specijalizacijama.