Šta se jede u Balestrandu

1. Ručak sa džemom od šljiva

Krompir, bareno povrće, meso - nije riba i uz sve to džem. Ovaj ručak me podsetio na mog brata Nikolu, jer on može da jede džem uz sve. A, vidi čuda, sad mogu i ja! Znam da bolesno zvuči, ali džem ide super uz meso i krompir! Hahahha...

Primetio sam takodje da jedu sir i džem, posebno jednu vrstu braon sira koji nazivaju "gammelost" što u bukvalnom prevodu znači "stari sir".
Džem se ovde veoma često konzumira. Pronašli smo u marketu, u našem selu, kilogram džema za oko 200 dinara, pa smo počeli i mi - volonteri, vrlo često da jedemo.


2. Ja mislim prženo, kad ono...
Sledećeg dana nas je, u sali za ručavanje, dočekao postavljeni sto. Na jednom velikom ovalu bilo je nešto crveno što je mene podsetilo na prženi ajvar sa jajima. Svi su se pitali šta je to, a ja sam se sav ozario: "I know, I know!" I tako, mislio sam da znam šta je sve dok nisam priš'o malo bliže. Kada sam shvatio šta je to, počeo sam da se smejem sam sa sobom. To je bio preliv od paradajza i riba. Bio je to isti ukus kao onaj iz konzerve kupljene u Bugarskoj, kada smo na "Atos avanturi 2015" (o kojoj više možete saznati na sledećem linku: https://www.facebook.com/Atos-avantura-2015-324491614404857/timeline/) morali da jedemo - Zmajče, Ivana, Aca i ja. Ipak, moram da priznam da je ovo bili ukusnije, ali i da nije, bio je jedan jedini izbor, pa sam iz povrće sa slike, navalio na jelo.





3. Viršle na skari - Pik-nik!
Subota je i lepo je vreme, zapravo nije mnogo lepo, ali nema kiše. To je trenutno najbitnije da bismo se organizovali za pik-nik pored fjorda. To mesto je od Balestranda, gde smo bili smešteni, udaljeno 10-ak kilometara. Oni koji nisu bili fizički spremni, išli su kolima, a mi koji smo želeli, vozili smo bicikle do tog mesta. Sve vreme smo pedalali pored fjorda, tako da je priroda bila fenomenalna. Sa desne strane planine, sa leve fjord i pored farme, stada ovaca i prelepe drvene kućice kao iz bajke. Kada smo stigli, naši domaćini su uveliko raspaljivali vatru i pripremali viršle na skari. Na stolu, pored, nalazio se hleb, senf, kečap i drugi prilozi. Nakon toga imali smo i dezert, koji smo morali sami da ispečemo na vatri. Da, pekli smo kolačiće što se može videti na slici levo.

4. 'Oće me trešnje ove godine!

Tokom avanture koju sam imao u maju - "Atos avantura 2015" kroz celu Bugrsku i Grčku, uživali smo u ukusima najrazličitijih sorti trešanja. Kada sam se vratio u Srbiju, u junu sam degustriao domaće trešnje, a sada kada sam na severu, vegetacija je kasnija, pa trešnje tek sada stižu. Doduše, nisu previše ukusne i krupne, ali su dobre. :)

I šljive su im drugačije, nekako intenzivno ljubičaste. Sliku možete videti gore desno. Šljive su tek sada krenule da stižu, a beru ih jednu po jednu kako sazrevaju. Svaku pipnu, pogledaju boju, pa ako procene da je zrela, uberu je. :)

5. Slatkiši!

Uveče nas je dočekao kolač, ukrašen tako da piše "EVS" - program preko kojeg smo svi mi, koji smo posetili Balestrand na nedelju dana, došli ovde. Sutradan smo jeli tradicionalne norveške palačinke sa džemom i prelivom od vanile.


6. Red je bio na nas!

Konačno je bio naš red da spremimo neku hranu. Dobili smo recepte na norveškom, podeljeni smo bili po grupama sa zadatkom da svaka grupa spremi jelo sa papira. Listali smo rečnike, koristili internet, samo kako bismo što bolje shvatili šta treba da radimo. Na slici je tim koji je spremao male sendviče sa ribom i kornišonima.  Rezultati rada drugih grupa bili su dezert od jabuka i preliva od vanile i sendviči sa lososom - na slici gore desno.


Na kraju smo aranžirali salu za ručavanje i prionili na poslednju večeru u Balestrandu.

Sve u svemu, dobro se jelo i dosta se radilo, a najviše uživalo na ovom seminaru. Toliko je bilo dobro kada se sve sabere da mi se uopšte nije vraćalo kući u Dale.

Ono što me posebno raduje je činjenica da ćemo se ponovo svi sresti na novom seminaru u Oslu u februaru 2016. godine.