Viking

Najčitaniji postovi:

Saturday, 26 September 2015

Odogovri na pitanja čitalaca / Deo 1

Kao što sam obećao, kada stignem i koliko mogu, iz mog ugla, potrudiću se da odgovorim na neka od vaših pitanja.

1. Kakvi su im autobusi?

Prazni, jer mnogo malo ljudi koristi javni prevoz, svi imaju sopstveni auto. Ipak, oni koji koriste autobuse, mogu uživati u putovanju na različite načine. Oni koji vole prirodu, sve vreme imaju fenomenalan pogled na planine, reke, vodopade, zalive... Dalje, mogu uživati u čistoći. Perfektno su čisti i po pitanju polazaka tačni. Retko se desi da kasne, jedino ako je put u izgradnji, a češće se desi da pođu i ranije. Vrlo često se, putem mikrofona, javi vozač i izvesti putnike o tome gde su, a često da i neku korisnu informaciju o mestu kroz koje se prolazi, ili na primer: "Sada ćemo sa kopna preći na brod koji će nas prevesti preko fjorda na drugu stranu..." i slično. Išli smo autobusom na jedan izlet do pećine. Kada smo tamo stigli, svi putnici su aplaudirali vozaču. Takođe, većina buseva ima besplatan internet. U celom autobusu ima nekoliko sedeljki za bebe koje su postavljene na sedišta. Jedina zamerka je cena karte, zaista retki polasci i česta presedanja, ako želite da idete do nekog mesta do kojeg nema direktnih polazaka. :)

2. Kakva je saradnja između generacija?

Ukratko - odlična! Verujem da nije tako u većim gradovima, ali u zabitima gde nema mnogo sadržaja, svi su prisutni na svim događajima i manifestacijama. Oni, definitivno ne znaju za godine i granice koje one postavljaju, što mi se veoma dopalo. Iako i fizički izgledaju dosta mlađe nego što imaju godina, jednako uživaju u svim sadržajima: folklor, planinarenje, koncerti, festivali i drugo. Nikada neću da zaboravim kako su svi đuskali uz modernu elektornsku muziku na žurci organizovanoj povodom zatvaranja dramskog festivala u ovom selu. Posebno su mi bile interesantne hipi bakice i dekice koje đuskaju uz moderan zvuk. Sa decom razgovaraju ravnopravno kao sa odraslima, to je veoma iznenadilo. Kako roditelji, tako i nastavnici u školi.

3. Šta to znači da su hladni?

Kada sam rekao hladni, nisam mislio da su ljudi bez emocija i srca. Taman posla! Ako ih zaustavite na ulici i pitate za pomoć, sve će uraditi da vam pomognu. Ali, s druge strane dok vas ne upoznaju dovoljno dobro, ne možete očekivati da krenete sa druženjem i nekim razgovorima. Nama je ovde relativno lakše da upoznamo lokalce, jer svi znaju da smo volonteri. Ovde već godinama i godinama dolaze volonteri iz celog sveta. Smenjuju se na godinu dana, pa lokalci znaju o čemu se radi i to poštuju. Na ulicama, iako je malo selo, vrlo često nećete dobiti "dobar dan" od ljudi koje poznajete. To je sasvim normalno. Ja sam, ali i ostali volonteri, rešio da se javljam svima. Ipak, još smo novi i mnogo je ljudi, pa ne mogu da popamtim koga znam, a koga ne. Neko odgovori sa "hei", a neko pak prećuti. Gneralno, ljudi su jako ljubazni i skoro svi nasmejani, a kada ih malo bolje upoznate, tek tada su super kul. Za moj pojam, to je dug proces, jer u Srbiji postajete, ne prijatelji, ali bliski, sa ljudima koje znate dan-dva ili tek nekoliko sati. Odmah su tu pozivi za kafe, piće i slično. Ovde toga nema. Takođe, sve se planira. Ne mogu da te pozovem, na primer, i kažem: "Ajdemo danas u tri na planinarenje!" Ne, zato što to nismo isplanirali unapred. Sve se radi planski. Uglavnom.

4. Po tvom zapažanju tamo je sve crno ili belo?

Da, takav je moj utisak! Treće nema! :)

5. Da li je sve toliko čisto? Da li je trava svuda pokošena, a đubre se nigde ne može videti?

Da, jeste. Sve je čisto. Ipak, nailazio sam na otpad u prirodi. Na primer, ronioci relativno često imaju akciju čišćenja fjorda. Iz njega izvlače kofe, kolica iz supermarketa, staklene flaše i cipele. Nailazio sam i na plastične kese u prirodi, ali ipak, to je zanemarljivo u odnosu na ono što se kod nas viđa. Sve staze za planianrenje su obeležene i zaista čiste. Kante za otpad su svuda. Trava jeste svuda pokošena, ali kada bismo mi imali ovakve mašine, i mi bismo bez problema kosili kako na privatnim posedima, tako i na javnim, pod uslovom da vlast razmišlja i o javnim parcelama i van grada. Sva ta trava se korsiti za prehranu stoke. Inače, boja trave je jarko zelena, a verovatno zbog obilne kiše. Iako ima dosta javnih mesta - kuća, šetališta, staza za šetnju i šuma, ipak nisam video ni jedan jedini veći park. Ima po neko igralište za decu, ali ne park kao park, sa velikim stablima i klupicama.

7. Kakvo je vreme?

Šašavo! :) Čas pada kiša i hladnačko je, pa smo u kući uglavnom u duskevima. Onda ogreje sunce ili samo stane kiša i postane toplo taman toliko da smo u majicama. Napolje uglavnom izlazimo u jaknicama, a često ih nosimo po rukama. Temperatura se menja iz sata u sat do nenormalnih razmera. U kući čas pustimo grejanje, čas otvaramo prozore. Česta kiša, a kratko sunce, neretko proizvode prelepe jarke duge, što je fantastično doživeti. Čuo sam da je i zima takva, samo nešto hladnija i sa mnogo manje sunčanih zraova. Videćemo, pisaću. :)

Primetili smo da smo počeli i mi sami da budemo pomalo usporeni i vrlo često umorni, iako nemamo neki fizički naporan posao ili dan. Nema sunca, pa smo rešili da od kućnog budžeta izdvojimo novac za kupovinu "D" vitamina. :)

Jedan kratak video koji pokazuje kakvo je tipično vreme ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=dP2-AwcKQbo

8. Koliko je sati tamo sada?

Isto kao i u Srbiji, bar u ovom delu zemlje gde sam ja - jugo zapad.

9. Je l' skupo?

Da, preskupo je sve osim džema. Našli smo kilogram džema, i to vrlo ukusnog, za samo 200 dinara. :) Imam utisak da ćemo da se pretvorimo u džem. Ipak, novac koji dobijamo za hranu je dovoljno da preživimo mesec.