Treću godinu za redom u selu Dale se organizuje "Teatar festival u Fjaleru", a ove godine tema je bila "Fjord", a odnosila se na njegovu zaštitu u smislu očuvanja živog sveta u vodi i same vode. Svi, ali svi građani ovog sela, ali i nekoliko okolnih, su uzbuđeni zbog ovog trodnevnog događaja. Lokalna organizacija, kao naša Kobra, organizuje festival, ali su volonteri svi građani. Kod njih je moralna obaveza da se volontira. Dakle, neki na smenu, od 12.00 do 19.00 časova prodaju karte za predstave, neki pomažu oko razvlačenja kablova i tehničkih stvari, neki oko prevoza stvari i hrane, neki spremaju hranu, a neki prodaju. Neki pecaju ribe, neki rone i čiste dno fjorda, a neki besplatno organizuju ture krstarenja po fjordu svojim čamcima. Dakle, svi učestvuju na neki način. I svi i idu svuda - na predstave, na performanse, na organizovane žurke...
U jednoj zgradici u centru sela tzv. "Studio nova" se nalazi pult na kome možete kupiti kartu za neku od predstava, ali i dobiti informacije - program festivala sa informacijama gde se šta održava. Na primer, neke se predstave održavaju u drugim selima, na planini ili u pećini. :) Ispred zgradice su poređani stolovi i stolice. Dvojica staraca sa harmonikama sviraju valcere sve vreme, naravno kao volonteri, a nekoliko srednjovečnih meštanki i meštana, sprema hranu i prodaje. Obično žene prave kolače - vafle (bakin kolač iliti galete), belgijske vafle (isto to samo veće) i krofne prelivene raznobojnim prelivima i posoljene šarenim čokolandim mrvicama. Za to vreme muškarci na skari peku "fiskekake" što mu dođe u prevodu "riblji kolač" - okrugli fileti. Prodaju se na štapiću ili u hlebiću kao sendvič. Ne znam da li ono ima 50 grama. Hm, možda zajedno sa hlebom. Inače sve je minijaturno za moj pojam. :) Naš zadatak - nas nekoliko volontera, bio je da prodajemo kafu i čaj i da pomažemo oko skare. Takođe smo imali prilike da učestvujemo u pecanju riba. Čega ti sve nema u onoj vodi. Ako staneš pored i zagledaš se u nju, videćeš na desetine ogromnih morskih zvezda, krba, ježeva ili nekih drugih morskih stvorenja. Gnjurci koji su dobrovoljno čistili vodu od otpada, pronašli su četiri kolica iz supermarketa, jedan bajk, pedalu, dve gume i dr. Sve su to izložili građanima da vide šta se sve nalazi u njihovom fjordu kojeg toliko veličaju, a verovatno da bi im skrenuli pažnju na neophodnost očuvanja istog.
Potom smo, pauzu, iskoristili da krstarimo tim brodićem do jednog velikog vodopada. Nažalost on i nije bio tako veliki, a kažu zbog toga jer nekoliko dana ne pada kiša. Četvrti sam dan ovde i nikako da vidim tu kišu, mada i ne želim. Kažu da je ne vidiš, a pada kao luda i kvasi sve ispred sebe.
U prostorijama u zgradi gde se prodaju karte, organizovana su raznorazna predavanja. Jedno od njih bilo je na temu plantkona koji žive u njihovom fjordu. Kažu da je najdublja tačka u njemu oko 300 metara.
Predstave su na norveškom jeziku i to na dijalektu koji je sličniji, bar što se mene tiče, islanđanskom nego onom norveškom koji sam ja učio na kursu u Nišu. Jeste to bio ubrzani kurs od tri meseca, ali bih valjda razumeo neku reč da je na tom jeziku... :) Ono što me je oduševilo na tim performansima i predstavama su deca koja su veoma disciplinovana. Na našim manifestacijama ona skaču, plaču, viču, ulaze na binu... Ovde ne, sede na beton, imaju prsluke na naduvavanje zbog bezbednosti, jer je voda pored, i tako miruju ili se igraju bez da se čuju. Svi su prozirno plavi i preslatki. Ako vam se uhvate pogledi i nasmejete im se, oni će vas mrko ili čudno pogledati jer neće razumeti zašto im se smeškate kada se ne poznajete. Tako je i sa odraslima. :)
Pošto sam volonter, imao sam propusnicu - narukvicu, za sve predstave. Druga predstava koju sam posetio bila je u pećini, sat vremena autobusom udaljena od sela Dale. Svi posetioci su dobili jastučić za ispod zadnjice, jer su sedišta stene, kao i sredstva protiv komaraca i drugih bubica. Predstava je bila fenomenalna, kao i ona juče, što se mene tiče, jer mišljenje volontera oko predstava su podeljena.
Na kraju dana smo ponovo pecali, Gruzijac i ja. Izvadili smo sve i svašta iz mora. Ovde je pecanje besplatno i može svako da prioni, ali nije takav slučaj baš u svim fjordovima, jezerima i ostalim vodama. Uglavnom ti treba dozvola, ali eto, nama se ovde posrećilo.
U jednoj zgradici u centru sela tzv. "Studio nova" se nalazi pult na kome možete kupiti kartu za neku od predstava, ali i dobiti informacije - program festivala sa informacijama gde se šta održava. Na primer, neke se predstave održavaju u drugim selima, na planini ili u pećini. :) Ispred zgradice su poređani stolovi i stolice. Dvojica staraca sa harmonikama sviraju valcere sve vreme, naravno kao volonteri, a nekoliko srednjovečnih meštanki i meštana, sprema hranu i prodaje. Obično žene prave kolače - vafle (bakin kolač iliti galete), belgijske vafle (isto to samo veće) i krofne prelivene raznobojnim prelivima i posoljene šarenim čokolandim mrvicama. Za to vreme muškarci na skari peku "fiskekake" što mu dođe u prevodu "riblji kolač" - okrugli fileti. Prodaju se na štapiću ili u hlebiću kao sendvič. Ne znam da li ono ima 50 grama. Hm, možda zajedno sa hlebom. Inače sve je minijaturno za moj pojam. :) Naš zadatak - nas nekoliko volontera, bio je da prodajemo kafu i čaj i da pomažemo oko skare. Takođe smo imali prilike da učestvujemo u pecanju riba. Čega ti sve nema u onoj vodi. Ako staneš pored i zagledaš se u nju, videćeš na desetine ogromnih morskih zvezda, krba, ježeva ili nekih drugih morskih stvorenja. Gnjurci koji su dobrovoljno čistili vodu od otpada, pronašli su četiri kolica iz supermarketa, jedan bajk, pedalu, dve gume i dr. Sve su to izložili građanima da vide šta se sve nalazi u njihovom fjordu kojeg toliko veličaju, a verovatno da bi im skrenuli pažnju na neophodnost očuvanja istog.Potom smo, pauzu, iskoristili da krstarimo tim brodićem do jednog velikog vodopada. Nažalost on i nije bio tako veliki, a kažu zbog toga jer nekoliko dana ne pada kiša. Četvrti sam dan ovde i nikako da vidim tu kišu, mada i ne želim. Kažu da je ne vidiš, a pada kao luda i kvasi sve ispred sebe.
U prostorijama u zgradi gde se prodaju karte, organizovana su raznorazna predavanja. Jedno od njih bilo je na temu plantkona koji žive u njihovom fjordu. Kažu da je najdublja tačka u njemu oko 300 metara.
Predstave su na norveškom jeziku i to na dijalektu koji je sličniji, bar što se mene tiče, islanđanskom nego onom norveškom koji sam ja učio na kursu u Nišu. Jeste to bio ubrzani kurs od tri meseca, ali bih valjda razumeo neku reč da je na tom jeziku... :) Ono što me je oduševilo na tim performansima i predstavama su deca koja su veoma disciplinovana. Na našim manifestacijama ona skaču, plaču, viču, ulaze na binu... Ovde ne, sede na beton, imaju prsluke na naduvavanje zbog bezbednosti, jer je voda pored, i tako miruju ili se igraju bez da se čuju. Svi su prozirno plavi i preslatki. Ako vam se uhvate pogledi i nasmejete im se, oni će vas mrko ili čudno pogledati jer neće razumeti zašto im se smeškate kada se ne poznajete. Tako je i sa odraslima. :)
No comments:
Post a Comment