Treća kultura

Ovo je priča o Turkinji i Norvežaninu koji su začetnici novog poglavlja, ovog modernog doba, a pod nazivom "Treća kultura". Priča je započeta pre sedam godina.

Turkinja je živela u okolini Izmira sve dok nije završila studije - sociologiju. Nakon toga se prijavila za EVS program u Norveškoj i ubrzo je primljena. Njen projekat je trajao godinu dana na ostrvu Solund - zapadna Norveška. Za vreme trajanja tog projekta, upoznala je mladića. On je Norvežanin iz mesta koje je od ostrva udaljeno oko 150 kilometara.

Za nju je Norveška bila drugi svet. Sve je bilo drugačije, a posebno ljudi. Kada ju je mladić prvi put pozvao na izlazak, oduševila se, ali ne zadugo. Izlazak je podrazumevao planinarenje - osvajanje jednog od najviših vrhova u okruženju. I tako je krenulo njihovo poznanstvo. Planinarili su svake subote, osvajali različite vrhove i svaki put sa sobom, u norveškom stilu, su nosili mali sendvič i jednu voćku - bananu, narandžu ili jabuku. Jednog dana, njoj je sve bilo preko glave i počela je da plače. On je stajao ispred nje i gledao je nemo. Nije znao kako da se ponaša u takvoj situaciji. To za njega nije bilo ponašanje sa kojim se do sada susretao. Počela je da se dere i paniči, a on je i dalje bio miran i relaksiran, ali zbunjen. Vreme je prolazilo, a oni su sve više bili svesni kulturoloških razlika između njih.

Nakon godinu dana, oni su se uzeli, a ona je pristala i na venčanje u crkvi. Skućili su se na samoj obali fjorda u mestu gde je on rođen. Tamo uzgajaju jabuke i šljive i od njih prave bezalkoholne i alkoholne napitke. U međuvremenu su dobili preslatku ćerkicu koju su nazvali po najslađoj vrsti šljive koju imaju u svom voćnjaku, a to je Eda. Zaljubljenici su u aktivizam, pa su na svom imanju napravili kamping mesto. Tamo su male kabine i mesta za šatore, a u sklopu njihovog domaćinstva, pored, velika sala za seminare, projekcije i druge veće skupove.

Započeli su građenje svoje sopstvene kulture, a potom su je nazvali "treća kultura". Kaže, ona, da joj nimalo nije bilo lako u početku. Počev od fizičkog izgleda. Bila je tamnog tena i vlasi i svi su je odmah povezivali sa emigrantima. Dugo joj je trebalo, da nakon svakog poznanstva, uveri sagovornika da je diplomirani socijolog koji samo želi da na što bolji način spozna ovaj svet i njegove različitosti. Jednog dana su je pitali da li u svojoj zemlji živi u kući ili u pećini. Kaže, da su to bili jako teški dani za nju. Jezik joj je, takođe, predstavljao problem. Iako je perfektno govorila engleski, vrlo često je nailazila na ljude koji, iako su ga odlično znali, nisu želeli da ga pričaju. "Treća kultura" kao koncept uzimala je za polaznu osnovu učenje jezika. On je krenuo da uči turski, a ona norveški. On je nju učio da bude smirena, staložena i relaksirana u svakoj situaciji, a ona njega da priča sa ljudima, da deli svoja osećanja i emocije. Kažu da to nikako nije bilo lako i jednostavno, ali sada imaju svoj mir, uživaju u svojoj ljubavi i svemu što stvaraju. Uzimaju se kao primer - baza "treće kulutre" ne samo u Norveškoj, već i šire. Od turske kuhinje u kojoj meso ima dominantnu ulogu, i norveške u kojoj dominira riba, napravili su odličan miks i svoje recepte.

Razlog zbog kojeg pišem o ovim ljudima je taj što sam tamo, sa još 32 volontera EVS programa, koji su raspoređeni širom Norveške, borvaio nedelju dana. Toliko mnogo smo naučili o svemu, a posebno o tome kako treba da se ponašamo i kako sebi da olakšamo dugoročni boravak u nepoznatom - novom svetu. Glavna rečenica Turkinje, iz iskustva bila je: "Vi ovde prvo predstavljate sebe. Zapamtite to! E, tek onda predstavljate svoju državu i narod. Uzmite ono što je najbolje iz norveške, a onda i iz vaše kulture i formirajte svoju "treću kuluru"."  


 EVS u Norveškoj:

Nekoliko vas me je pitalo kako na EVS u Norvešku, pa evo da olakšam malo proces. Ja sam godinu dana pretraživao.

Iako je EVS database prepuna projekata širom Norveške, mnogi od njih nisu aktivni. Zato sam sada tokom sedmodnevnog seminara popisao sva mesta u kojima su aktivni projekti, za koje možete aplicirati.

https://europa.eu/youth/evs_database

Ukucajte samo zemlju: Norveška, a potom se obratite za na mejl sa pitanjem da li im trebaju EVS volonteri, na koliko dugo i kada možete da aplicirate. Ove godine su aktivni projekti u sledećim mestima: Oslo, Stavanger, Bergen. Solund, Nordfjordeid, Narvik, Dale i Sunnfjord, Skien, Aksdal, Voss. Nadam se da sam pogodio nazive svih mesta, a ako ne, tražite najsličnije tome. :)