Viking

Najčitaniji postovi:

Friday, 11 September 2015

Susret sa Skandinavijom

Kakav je bio prvi susret?

Ja: Dobar dan!
Ona: Dobar dan i dobrodošli! Ja sam Skandinavija!

Ha, ha! Naravno da ne! To je bio šok!
Sa niškog aerodroma, nakon dva sata od polaska, slećem u Malme - Švedska. U startu je sve drugačije. Čekamo u dva reda. Prvi, koji se kreće veoma brzo, je za građane EU, a onaj drugi, kilometarski, za nas, obične smrtnike. Carinik nas pita da li imamo nešto da prijavimo. Naravno, niko ništa za prijaviti imao nije. Nakon toga su nam tražili povratnu kartu, da vide da ćemo se iz Švedske vratiti kući. A kada im pokažu povratnu kartu, onda im traže da vide koliko para u novčaniku imaju. Ipak, i pored toga (procedura), carinici su bili veoma nasmejani i dobro raspoloženi. Često su čak i zbivali šale na račun putnika. Pričaju engleski veoma dobro. Kada sam ja došao na red, imao sam mali problem jer povratnu kartu nisam imao. Bilo mi je potrebno malo više vremena da objasnim da idem, na EVS projekat, u Norvešku. Konačno, kada je skontao o čemu se radi, rekao je samo "Aha, Norway! Go!" i vratio mi pečatirani pasoš nazad. Bilo je pet minuta do polaska busa za koji sam imao online rezervaciju, a koji je trebalo da me odveze do Kopenhagena - Danska. Stigao sam tačno u minut, ali svakako na vreme, jer su čekali i avion iz Tuzle - BIH, da bi nas sve zajedno odbacili preko moreuza do Danske. Tako je i bilo.

U Kopenhagenu sam imao pauzu od nekoliko sati. Vreme koje me je dočekalo bilo je fantastično - sunčano. Prvi utisak je bio, takođe, šokantan. Na hiljade bicikala i biciklista. Arhitekturom sam impresioniran. Sve zgrade su od crvenih cigala, a sva stolarija je ofarbana u belo. Ulice su čiste, mada nije retko da se vide pikavci. Ljudi su veoma ljubazni, a to znam jer nisam želeo da koristim pametan telefon za snalaženje kroz grad, već živu reč. Ono što mi je jedino bilo problem je težak teret koji sam morao da nosim sa sobom kroz celi grad i to što sam jedva, ali jedva pronašao menjačnicu da bih zamenio novac. Za 5 evra sam dobio 36,5 danskih kruna. Dobio sam nekoliko kovanica koje su, za mene, bile totalno strane, posebno jer su neke bile sa rupom na sredini, a neke bez brojeva. Dugo mi je trebalo da proverim koliko koja kovanica iznosi. Za taj novac sam mog'o da kupim jedino kartu za metro i da se odvezem do aerodroma - Lufthaven-a. Odatle sam Norwegian-om leteo do Bergena. Prvi put sam leteo noću i to je bilo perfektno, a usluga ove kompanije neprocenjivo dobra, kao i sam avion.

Bergen nisam uspeo da vidim jer sam u njemu boravio samo tokom noći i ujutru odmah otiš'o dalje, ali se nadam da ću ga posetiti tokom boravka ovde.

Dale je malo mesto sa oko 1000 stanovnika, i sediste je opštine Fjaler. Najbliži veći grad je Bergen, udaljen oko 350 kilometara, a manji Forde na 80-ak kilometara. U centru sela je protestantska crkvica od drveta i groblje, ali i mnogo javnih mesta: muzej, umetnička kuća, kafe, restoran, biblioteka, kuća za roštiljanje pored mora, besplatan kanu, bespatni bicikli... Dale okružuju nekoliko velikih planina, a priroda je fantastična. U blizini je i jedan veliki vodopad i nekoliko manjih. Zaštitni znak mesta je, ako mene pitate, novi most, sagrađen pre par godina. Pošto im se nije dopadao stari, napravili su potpuno novi tunel i put ka Fjaleru. Kuće su bele ili crvene boje, uglavnom. Sve su, rekao bih, drvene i montažne. Neretko ih sele sa jednog mesta na drugo, kada im dosadi. :) Uglavnom su prozori veliki, verovatno zbog svetlosti, a uglavnom bez zavesa ili roletni. Sve je transparentno i svi vide sve, a ustvari niko ništa ne gleda i ne vidi, osim ispred sebe. Za sada toliko, a kako se budem upoznavao sa novitetima, tako ću ih ovde deliti sa vama.

Vidimo se - Vi ses!