Prva nedelja - interesantne stvari

1. WizzAir i Norwegian - Avio kompanije

U Nišu na aerodromu sam od prtljaga imao jedan veliki planinarski ranac od 20 kilograma i ručni prtljag, manju torbu i lap top u posebnoj torbi. WizzAir dopušta samo jedan ručni prtljag, pa su me zamolili da se odlučim koju ću torbu sa sobom poneti u avion, dakle, ili lap top i prateće stvari iz torbe ili torba sa stvarima. Rekla mi je da mogu da pokušam da ubacim laptop u torbu sa stvarima. Uspeo sam nekako to da uradim, a kablove i slične stvari iz torbe sam ubacivao gde sam stigo. Na glavi sam imao dva para naočara, :) a u džepovima kablove, punjače i slično. Sa druge strane, kada sam promenio let, u Norwegian-u sam mog'o da unesem i hranu sa sobom gore u ručnom prtljagu. Avion je bio veoma moderan, a osoblje neverovatno ljubazno. Cena karte je biča čak jeftinija kod njih. Od Niša do Švedske sam platio za kartu u jednom pravcu oko 40 evra, a kod njih 33 od Kopenhagena iz Danske do Bergena u Norveškoj. Napominjem, kupovao sam kartu nedelju dana pred let, a ako se potraži mnogo ranije, može da se nađe i jeftinije. Na ovom proputovanju, iako se nisam vozio prvi put u avionu, shvatio sam koliko volim visinu. Najjače mi je bilo kada avion koji je krenuo iz Niša, sleteo na odredište, svi su aplaudirali pilotu. Jedan čikica, rekao bih da je Nišlija, dobacio je toliko glasno da su svi čuli: "A, bre, ljudi ne stigosmo iz Kosmos, nego iz Niš! Šta, pa, aplaudirate!" :) A, da, zamalo da zaboravim da napišem da su na švedskoj granici tražili povratnu kartu svima koji su išli u tu zemlju, kao i da vide koliko para u novčaniku imaju. Sreća, meni su poverovali da idem u Norvešku na EVS program. Nisam imao kod sebe nikakve dokaze za to.

2. Danska - Kopenhagen

Kopenhagen, Danska 

Za one koji prate moje pisanije od ranije, znaju da ne volim velike gradove, gužvu i beton. Ipak, iako je sve to, Kopenhagen mi se jako dopao. Arhitektura je drugačija. Sve zgrade su u relativno istom stilu, sa crvenim ciglama, belom stolarijom i nekako deluju staro, ali opet lepo i moderno. Ono što me je posebno fasciniralo je broj bicikala i biciklista. Ima ih troduplo više nego automobila, a rekao bih, duplo više nego li pešaka. Svi su ljubazni kada ih zaustavite i pitate za put. Hteo sam da zamenim novac i jedva sam pronašao menjačnicu. Oni, uglavnom, sve plaćaju karticom i svuda su automati. Platio sam pet evra kartu za metro od centra grada do aerodroma. Aerodorm je jako konforan i dobro organizovan tako da ne možete, a da se ne snađete u smislu da pronađete terminal, gejt i slično. Osoblje je bilo izuzetno ljubazno, što bih naglasio! :)

Danske krune

E, da, novac! U menjačnici sam dao 5 evra, a dobio nekoliko kovanica kao što možete videti na slici. Neke su bušne, neke nisu, ali sve u svemu jedva sam se snaš'o da vidim koja kovanica koliko vredi. :)






3. Putovanje od Bergena do Dalea i vreme

Selo Dale i Sunnfjord, opština Fjaler

Autobus je krenuo u 8.00 časova iz Bergena do mesta koje se zove Sande. Zapravo, autobus je iš'o za Ålesund, ali moja stanica je bila u Sandeu. Do tamo smo sve vreme išli pored fjorda, visokih planina, zelenih šuma... Priroda je fantastična. Stigli smo do fjorda, pa nas je preko prebacio trajekt, a onda smo nastavili dalje asfaltom. Inače put je uzan, tipa naša traka i po. Na nekoliko stotina metara sa leve ili desne strane ima proširenje, tako da ukoliko ugledaš auto u susret, ti se izmakneš u tu traku i tako se mimoiđete. Ako li pak se sretnete na mestu bez proširenja, obično neko mora da se vrati u rikverc, da bi se vozila mimoišla. U Sandeu su me čekali kolima - kooridnator projekta. Putovali smo još nekih pola sata do sela.

Lepo vreme iz Kopenhagena me je i dalje pratilo. Nisam mog'o da verujem koliko je ovde toplo. Sve vreme sam u majici sa kratkim rukavima. Kažu: "Čekaj, čekaj, polako! Ima da vidiš!" Kažu da je ovde kišno dosta i da ponekad zna da pada danima, nedeljama, pa i čitav mesec. Najinteresantnije je što, kako sam čuo, ne vidiš da pada, jer je kiša presitna, a ustvari mokri do gole kože. Oni imaju poseban naziv za takvu vrstu kiše. Naučiću ga vremenom, verujem. Za sada je sunčano i kako vidim svi su srećni zbog toga.

4. Planianrenje

Samo što sam stig'o u selo, kooridnatorka projekta me je odveča na ručak. Bili smo u jedan omanji restorančić, ali veliki za ovdašnji pojam. Pridružila nam se volonterka od prošle godine. Bila je to devojka iz Slovenije koja je pošla na planinarenje. Nakon ručka, predložile su mi da idem i ja na planinarenje jer je vreme za to fenomenalno i ko zna kada ću imati prilike da to ponovim. Rado sam pristao, iako sam bio veoma umoran od puta. Osvojili smo jedan od vrhova koji okružuju Dale, ali ne sećam se imena. Znam da je ukupno penjanje i spuštanje trajalo oko tri sata. Priroda me je fascinirala po ko zna koji put,a posebno guste šume četinara i zelena mahovina, kao i potoci i reke iz kojih bez problema možeš da se napiješ vode. Takođe, brali smo borovnice i divlje maline.

5. Polarna svetlost

Photo by Agata, Poland

Ne mogu da verujem da sam uspeo prve noći u Daleu da vidim polarnu svetlost. Volonteri od prošle godine, koji su još uvek ovde, u selu, rekli su mi da su oni to uspeli da vide tek nakon 7 meseci. Ovo nije retka pojava u severnom delu Norveške, ali ovde zaista jeste. Samo sam čuo vrištanje na ulici i istrčao. Svi su skakali od sreće i slikali. Telefonom nisam mog'o nikako da zabeležim ovu lepotu, ali zato jeste moja koleginica iz Poljske. Na crnom nebu beličasta masa se igrala - pojavljivala i nestajala, kreala malo levo, pa desno, a svi mi smo u nju blenuli kao očarani.