Viking

Najčitaniji postovi:

Monday, 2 November 2015

Serbisk kveld i Dale - Srpsko veče u Daleu

Od samog starta sam primetio da je i više nego potrebno da ljudima ovde predstavim zemlju iz koje dolazim i narod kojem pripadam. Kako je to izuzetno teško raditi svaki put pojedinačno kada se sretnem sa novim facama, a sa njima se srećem više puta svaog dana, onda sam rešio da organizujem "Srpsko veče u Daleu". Predložio sam ideju predsednici orgnizacije koja me gosti godinu dana i ona se oduševila idejom, kao i sve kolege. Dobili smo budžet od deset hiljada dinara da sprovedemo ovu akciju. To, verujte, za ovdašnje cene nije ništa. Sve namirnice smo nabavili u najbližem gradiću - Fordeu, 50-ak kilometara odavde. Tamo smo u "Azija šopu" našli sve što nam je bilo potrebno: kafu, sir, pasulj, kore za pitu, vegetu kiselu papriku, krastavac, ajvar štrudle sa smokvinim džemom i drugo. Planirali smo da napravimo pasulj, proju, pitu, rusku salatu, palačinke, vanilice, kiflice sa sirom, da skuvamo kafu i valjda je to sve. Nismo imali ni predstavu koliko bi ljudi moglo da dodje, ali smo odlučili da spremamo za oko 70 osoba. Putem društvenih mreža smo napravili veoma dobru kampanju, tako da je vest o ovom događaju začas obišla celi kraj, pa i šire.

Cela nedelja mi je protekla u planiranju i sastančenju sa svim učesnicima u ovom projektu - nazovimo ga tako. Trebalo je nabaviti dozvolu i ključeve za prostoriju gde bismo organizovali događaj potom svu potrebnu tehniku - laptop, projektor, zvučnike i drugo. Zatim, spremiti hranu, urediti enterijer, navežbati prezentaciju koju smo prethodno danima spremali, izabrati muziku i drugo. Devojka iz Slovenije nam se oberučke pridružila. Napravila je palačinke i filovala ih kremom. Bilo je to veoma simpatično.

Konačno je nedelja. Promenjen je sat i nadamo se da će svi to skapirati i doći na vreme - u 17.00 časova po novom vremenu. Kiša je i ne prestaje. Ispred "Studio nove" kako se zove zgrada gde smo organizovali događaj, postavili smo drvenu reklamu sa natpisom na sprskom i norveškom jeziku: "Srpsko veče - dobro nam došli" i zakačili smo srpsku zastavu. Iako je juče u ovo vreme bio dan, evo sada je već uveliko tama. Kako se pogleda na levo ili na desno, samo se vide kako svetlucaju flourescentni prsluci. To su Norvežani - pešaci koji hitaju ka nama u velikim grupama. Brojali smo ih, naravno! 70 ljudi je došlo! Pa to je neverovatno, posebno s obzirom na to da ako se vratimo unazad dva meseca, koliko sam ovde, i sagledamo sve događaje i broj njihovih posetilaca.

Prezentacija:

"Dobro veče. Ja sam iz Slovenije, ali mi je čast da vam sa svojim drugarima sa kojima sam živela nekada u istoj zemlji - Jugoslaviji, predstavim, sada samo njihovu zemlju - Srbiju!" Potom je pokazala mapu Srbije i mesta iz kojih dolazimo svi. Zatim smo se nas četvoro smenjivali na po četiri slajda na PowerPoint prezentaciji koja se raširila na čitav jedan zid. Govorili smo im o opštim informacijama, pismu i jeziku, malo o istoriji, više o geografiji, onda o novčanicama, religiji, poznatim ličnostima iz istorije i sadašnjice, o sportu, o srpskoj tradiciji i kulturi, a posebno o kolu, narodnim instrumentima i nošnji. Potom smo im govorili o srpskim brendovima: zastavinim automobilima, pirotskom ćilimu, rakiji, ajvaru i drugo. Na kraju smo ih iznenadili pričom o poljoprivredi i proizvodima sa kojima Srbija prednjači u svetu, ali i o seoskom turizmu i prirodnim lepotama naše zemlje. Zatim smo im pustili projekciju vid
ea koji vrlo lepo prezentuje hranu Srbije, a zatim snimke kola i etno muzike. Dok je Jelena Tomašević, na zidu, krenula da zanima goste svojim čarobnim glasom, red za hranu je već bio oformljen. Sa nevericom su degustirali sve sa "švedskog" stola u sred Norveške. Da im se sve to dopalo bilo je jasno na osnovu faca i komentara, ali i toga da su se neki i po tri puta vraćali u red. :) Nakon svega, odigrasmo Užičko kolo, a oni svisunuše od aplaudiranja. Celo veče je proteklo u izuzetno prijatnoj atmosferi, a ono što mi je bilo posebno drago, jeste to da su nas posetili pripadnici svih generacija - od pet do osamdeset i pet.

Posebnu pažnju je izazvala mlada dama sa Islanda koja je sa dva svoja klinca došla iz mesta nedaleo odavde u kojem trenutno živi. Sat je zeznuo pa je zakasnila čitavih sat vremena. Ona je ovde veoma popularna pevačica moderne muzike. Kada smo čuli zašto je prevalila toliki put da bi došla na naš događaj, naježili smo se. Naime, otac joj je Srbin, iz Šumadije. Bio čovek na Island, omaklo mu se i pobego za Srbiju. Kaže da ga je videla devedesetih godina i to je to. Prelepa je. Liči na Islanđane, a ipak ima nešto srpsko u svojoj faci. Zrači! Ne zna srpski, nažalost. Samo par reči, ali je rada da nauči što više o toj zemlji i narodu kojem krvno delom pripada. Želela je da proba sprsku hranu. Rekla nam je da ima i braću u Srbiji, ali i njih je samo jednom videla. Kakva priča... Otišla je presrećna jer je imala priliu da nas sve upozna, a mi smo odmah odjurili na YouTube da se bolje upoznamo sa njenim radom.

Slike hrane:



I tako. Završi se srpsko veče. Počistismo prostorije, vratismo tehniku i raspremismo nameštaj. Sutradan, kroz selo se moglo samo čuti "Takk for sist!" - "Hvala za poslednji put!" Dakle, dopalo im se. Ponosan sam na tim koji je učestvovao u organizaciji ovog događaja, ali i na Frivilligsentralen organizaciju koja je rado pristala da stane iza ovog događaja.

Kasnim čitavu nedelju sa ovim tekstom, izvinjavam se. Vrlo brzo stiže novi tekst za koji jedva čekam da vidim reakciju pojedinih... :)