Narasla je proja...

U školi i vrtiću u kojima sam dva puta nedeljno, u startu sam napravio grešku ili možda nisam, jer sam se predstavio na norveškom jeziku. Od tada, oni sa mnom pričaju samo na svom maternjem. Kada baš nešto važno treba da mi saopšte, onda koriste engleski. Desi se, vrlo, vrlo često, da ih uopšte ne razumem, pa čak ni reč, posebno jer tamo korsite svoj poseban dijalekt u okviru ninoška. E, tako, kažu meni dve koleginice da će se u selu organizovati neki muzički događaj u opštini i da će tim projektom ova cela opština postati "opština pesme". Pitao sam da li će da učestvuju tamo, a one su mi rekle, odnosno ja sam tako razumeo, da će učestvovati i nastupati, jer znam da sviraju i pevaju - obe. Kažem im ja da ću da idem i ja na taj događaj da bih ih podržao, a one me bledo odgledaše. To je trebalo da mi bude znak da nešto nisam razumeo kako treba, ali dobro. Odoh kući, spremih se i pravac u opštinu na događaj.


Tamo, sretoh jednu plavušu. Popričasmo se lepo, uglavnom o meni i ona mi se zahvali što sam došo. Pomislih, zašto li mi se zahvaljuje, kad sam doš'o kao publika, a ono, ispostavi se da ona vodi seminar i da je poznata kompozitorka iz Osla. Uđosmo u prostoriju, kad tamo nas dvadesetak, a ja najmlađi. Pozdravih se sa koleginicama i udaljih se tako što sam seo na stolici sa strane. Videvši to, organizatorka me pomeri u drugi red i reče da dođem gde su ostali - profesori muzičkog, lokalni kompozitori i pevači. Tek sam onda shvatio o čemu se radi. Ovo je pravi seminar, a ne neki događaj i koleginice neće svirati i pevati, već biti ravnopravne učesnice kao što sam upravo, silom prilika, postao i ja. "E, sad ćemo svi da pevamo tradicionalne norveške pesme, a pošto imamo stranca, pustićemo tekst na platnu." I tako, zapevasmo. Dok oni pevaju "a", ja sam još uvek na "o". Nisam mogao da stignem da ispratim reči do kraja, pa otvarah usta na suvo. Izgledao sam skoro pa kao Žika Pavlović (vidi klip), u moru profesionalaca. :)

Onda nas podeliše u nekoliko grupa u okviru kojih smo diskutovali o popularizaciji muzike u ovoj opštini, pošto nije mnogo zastupljena. U okviru moje grupe smo sve vreme pričali na engleskom i baš smo dobro razradili zadatu temu. A šta da im kažem o tome kako da popularizuju muziku? Jedino da im  predložim srpski model: zvezde granda, zvezdice granda, pinkove zvezd, iks faktor, prvi glas Srbije............ Ispade svaki treći pevač. :)

Kada se seminar završio, prišla mi je jedna buckasta plavuša sa mikrofonom na kojem je pisalo NRK - norveška televizija, ali za našu regiju. Kaže, hoće od mene intervju. Rekoh joj da mi engleski nije dovoljno dobar za radio intervju, a ona kaže da ćemo na norveškom. Batali me, bre, sestro slatka, kud na norveškom... Ali, uporni pobeđuju, zar ne? I na kraju me pita da li volim muziku i zašto sam ovde. Rekoh, volim muziku, a znam da ću posle ovog intervjua da postanem YouTube zvezda u Norveškoj. Završih to, a onda mi uze ie i prezime, uslika me i zahvali se na saradnji, kidajući se od smeha. Na kraju je dodala: "Biće ovo sjajno!". Sigurnan sam da će tako biti... :)

Sutradan sam se uverio koliko ovde prate vesti i koliko slušaju radio. "Hej, evo je YouTube zvezda!", "Hej, slušali smo te na radiju!" i tako dalje. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da je bio snimak. Bilo kako bilo, ovo je bilo divno iskustvo i zanimljiv splet okolnosti. :)

Evo objave sa sajta NRK-a:
http://www.nrk.no/sognogfjordane/fjaler-skal-bli-ein-syngande-kommune-1.12636969