Viking

Najčitaniji postovi:

Saturday, 7 November 2015

A šta to piješ?



Ako se sećate jednog od mojih prvih tekstova od kako sam došao ovde, bio je posvećen hrani. Zapravo, postavio sam slike proizvoda iz Srbije i regiona, a koje sam našao u jednoj azijskoj prodavnici u obližnjem gradiću. Bio sam tako srećan i razdragan! :)


Prvih mesec dana sam se navikavao na njihovu hranu, začine i ostalo, a uz to sve vreme upoređivao sa našom. Tek nakon skoro mesec dana od kako sam ovde, upoznao sam srpsku porodicu. Kada sam ih obiš'o, skuvali su mi tursku kafu. Bio sam tako srećan - opet zbog hrane-napitka iz mog kraja! :)

Onda, prvih mesec dana sam bio pogubljen sa jezicima. Sav sam bio u grču da pričam engleski, jer ovde ga ljudi perfektno govore, od pet do sto i pet. Norveški, i to malo što sam znao, je drugačiji nego ovaj ovde, pa sam se pribojavao da ga praktikujem. Tako mi je nedostajao srpski jezik. Svaki put kada sam bio u prilici da pričam maternji jezik, uživo ili putem interneta, bio sam srećan! :)

Svaki put kada sam se čuo sa nekim iz Srbije, svako od njih je nešto jeo ili pio što je u meni budilo nostalgiju. Gotovo svi su se šalili tako što su mi uvek pokazivali neke naše proizvode: zaječarsko pivo, rubinov vinjak, čokoladno mleko, plazmu... Bez da znaju, svaki put sam ih slikao i pravio strip, pa ću sada sa vama podeliti neke od tih fotografija, a nadam se da se oni koji su na njima ne ljute.

Prođoše dva puna meseca, a ja osećam da sam sada srećan inače, ne samo kada vidim vegetu, na primer. :) Kako ću provoditi svoje vreme daleko od kuće u potpuno novoj sredini, zavisi ISKLJUČIVO od mene. To je ono što su nas učili na seminaru, druge nedelje od kada sam došo. I tačno je, nostalgija je izmišljena za slabe. Prvog meseca sam bio slab, priznajem, ali sada sve gledam drugim očima. Izuzetno volim i poštujem dosta toga kod nas, ali nove stvari se lako usvajaju ako su dobre. Ovde, zaista ima mnogo toga što je dobro, bolje i najbolje. Bio bih veoma srećan kada bi svako imao priliku da bar tri meseca doživi ovakvo ili slično iskustvo negde. Uhvatio sam sebe da razmišljam, a čak i da sanjam na engleskom, a norveški mi je veoma itneresantan, posebno kada nešto naučim pa se trudim da ga primenim u svakodnevnoj komunikaciji. Kada me sagovornik razume, obuzme me neverovatna sreća i ponos zbog toga. Svakodnevno upoznajem nove ljude kojima se radujem svaki put kada ih ponovo sretnem i svaki put kada im ime zapamtim i ne moram da pitam: "A, kako se beše zoveš ti?" - "Kva heter du?". Nego, ovde sam hteo da pišem o srpskim proizvodima koji mi nedostaju. Ljudi mi naravno nedostaju, ali sam mislio da će mi tako isto nedostajati naša hrana, piće, moja sela ili moj grad. Iako, da se razumemo, od svih mesta na svetu najviše volim svoja dva sela. Sada, sasvim sigurno mogu da kažem da nemam tih problema oko nedostajanja. Ovaj tekst sam pisao, ne da bih čisto podelio što je to tako, već zato jer sam pre nego da dođem veoma brinuo za sve to, ali i prvih mesec dana. Nekome je potrebno kraće, nekome duže, ali čovek se navikne na sve, to ne  treba da nas birne, posebno ako su u pitanju stvari i situacije koje su u interesantnije, nove i pozitivnije po nas same.

Ajde, pozdrav! Idem da pijem norvešku filter kafu - braon vodicu, kako je mnogi stranci zovu. Ali, šta ću, navikoh se i na to. :)