Ovu rečenicu sam mnogo puta čuo od mnogo ljudi u Srbiji i ne mogu da zamislim da njihovi vršnajci ovde to kažu. Ovi ljudi izgledaju isto od trideset do šezdeset godina. Ja stvarno imam problem da identifikujem koliko ko ima godina - oni, prosto, ne stare! Ali ono što je mnogo važnije od toga, oni ne stare u glavi. Oni su spremni da u šezdesetim trče uz/niz planinu, putuju širom Evrope, idu u pozorište, bioskop, na rok koncerte, na foklor, na pecanje... ma svuda su! I to, što su stariji to su aktivniji! Omladina im je veoma pasivna.
2. Naleteo sam na neko statističko istraživanje o tome gde se najčešće rekreiraju Norvežani i rezultati su sledeći:
1. Pešačenje i planinarenje - 80%
2. Bioskop - 70%
3. Koncerti i festivali - 62% (ovde se podrazumevaju svi žanrovi, od klasike do metala)
4. Pozorište - 53%
5. Biblioteka - 51%
6. Skijanje - 47%
7. muzej - 43%
8. Džoging - 39%
3. Riblje ulje!
Svemoguće riblje ulje - pušači ostavljaju cigarete, bolesni ozdravljuju, depresivni postaju relaksirani... Svašta sam čuo o ovom famoznom ulju i ranije, ali evo prilike da ga sada i upotrebim. Pravi se od jetre ribe - uglavnom bakalara. Riba je zdrava i toplo se preporučuje da se upotrebljava, ali ovo se pije i odvratno je. Supena kašika svakog jutra je doza, a kad ti to klizne niz grkljan, ne mogu da opišem odvratnost. Onda se masa vrati nazad u vidu podriga i zadaha na ribu i potom sve bude ok, jer se nalijem vode. :) Kada nema sunca, kada je tmurno - ovo je pravi lek. Doduše, ima da se nadje i u obliku kapsula, pa je lakše konzumira. Nadoknađuje vitamine A, D i E, a pomaže kod sledećih stvari:
1. Razvoj mozga;
2. Sprečava srčani udar;
3. Poboljšava pamćenje;
4. Poboljšava vid;
5. Poboljšava fleksibilnost zglobova;
6. Smanjuje rizik od pobačaja.
Pa ko voli nek' izvoli! Sasvim sam siguran da se može naći u Srbiji.
4. Lov na krabe!
Pozvao nas je komšija Ule na lov na krabe. Ostali volonteri nisu bile zainteresovani za ovu pustolovinu, a ja jedva dočekao poziv. Prvo smo otišli do mesta, blizu vodopada, gde se love krabe i postavili kaveze sa mamcem. Nakon 24 časa smo otišli po plen, a šta smo ulovili možete videti na sledećem video snimku, da ne pišem ovde.
Celi dan je padala kiša i na kraju se nebo rascepa iza brda i ugledah zalazak sunca. Neverovatan prizor, poprilično mračno svuda oko tebe, a vidiš svetlost, kao na slici.
Nakon pecanja, taman stigoh ispred kuće i dobijam sms - poziv na ručak.
Iako ne uče matematiku i istoriju koliko učimo mi, već u šestom razredu svi oni znaju da spremaju ručak i da pletu. Imaju predmete i knjige iz ove dve oblasti. Srpkinja, dvanestogodišnja devojčica, spremila je lososa i pozvala me na ručak. Na slici možete videti kako je to izgledalo. Na moje pitanje "Da li mogu da dobijem parče hleba?" odgovorila je "Nije ti ovo Srbija. Ovo je norveški ručak. Dakle, ne može!" :) Nasmejasmo se, a onda dobih krišku hleba. Bilo je veoma ukusno!
5. A kako se Norvežani relaksiraju?
Na trećem spratu tržnog centra u ovom selu, nalaze se kancelarije velikog broja preduzeća i organizacija. Imaju jednu zajedničku prostoriju gde kuvaju kafu i jedu za vreme pauze - pola sata svakog radnog dana. U holu se takođe nalazi mogućnost za odmor i relaksaciju - tabla sa velikim slikama koje treba obojiti. Tu su i raznorazne drvene i voštane bojice tako da čim se smore, navale na farbanje. Kada ispune, ove slike poklone vrtićima ili školama, a postave nove. Smorio sam se, odoh da bojim! Pozdrav! ;)
