Sve i svašta u novembru - deo 3

1. Čuvaju li tamo piliće? 

Odmah na početku, odgovor je NE. Valjda je zato i toliko posebno skupo pileće meso. Nije mi jasan razlog zašto ih ne čuvaju, ali znam da koze ne čuvaju jer mogu da obrste komšiji cveće (odnosno nekoliko cvećki u saksijama pored kuće, doduše, neretko i male baštice sa cvećem). Pitam ja jednu koleginicu koja živi na farmi da li imaju piliće, a ona mi na norveškom odgovara da je videla jednom pile na farmi kod najboljeg prijatelja pre mnogo godina. Rekoh, sigurno nisam dobro razumeo ili ona mene. Ponovih pitanje, a ona ponovi odgovor. Dakle, ne, ne čuvaju ih i ne možeš ih nigde videti osim na specijalizovanim farmama za njih. Uglavnom se na farmama nalaze krave i ovce i možda pas i/ili mačka. E, da, čuvaju i zeke! A, kad smo kod živine, primetio sam da im ptice nevidjeno dobro sarađuju, posebno crne vrane i beli galebovi.

2. Struja

Iako su tek 1972. ovde dobili struju, sada nema mesta gde iste nema. Tipično norveško je da svaka porodica ima malu kabinicu - vikednicu negde u planini ili na nekom simpatičnom mestu u prirodi. Veliki broj tih kućica nema struju i onda oni idu tamo za vikend, opuštaju se, beže od civilizacije i tako dalje. Ipak, oni koji je žele, bez problema dovuku elektriku do njih pa čak iako se nalaze preko fjorda, jezera i planine... Ne mogu da zamislim kako im je bilo pre te 1972. godine. Prvo mi pada na pamet kako je bilo spremiti ogrev i grejati se tokom zime.

3. "Svemoguće sale"

Bio sam na badminton pre neko veče. Koliko mi je ovaj sport izgledao njanjavo i naivno u Srbiji, toliko mi je ovde postao izazov, jer uopšte nije najvan. Zahteva veliku koncentraciju i kondiciju. Elem, poenta je u sali. Ne to što sam zakačio lopticu na vrh reflektora, već to što svako selo ima sportsku salu koja je multifunkcionalna. Na primer badminton je ponedeljkom i sredom od 20 do 22 časova i to besplatno za sve posetioce. Postave se mreže, uzmu se rekviziti i kreće rekreacija. Utorkom i četvrtkom je odbojka, kada profesionalni treneri uče sve zainteresovane, takođe besplatno. Kada treba da se igra mali fudbal, pritisne se dugme i spusti se ogromna platnena pregrada i skrati se sala. Kada se dešava neka priredba, pritisne se dugme i izađe bina, a sa strane su drvene ogromne kutije koje se izvlače iz zida i iz kojih se vade stolice, stolovi i ostali nameštaj. Čišćenje se vrši mašinski i to svaki put nakon upotrebe. Naravno, tu je i razglas, grejanje, dobro osvetljenje i drugo. Pisah kada su uveli struju, a danas ne mare mnogo za istu, jer koliko sam primetio ostavljaju svuda svetla, klime, uključena grejanja i sl.

4. Dijalekti

Oduvek sam bio ponosan na svoj dijalekt i govor, koliko god on smetao mnogima. Za neke smo nepismeni, za neke smo Bugari, za neke seljaci, a za neke ljudi koji gaje svoj dijalekt, a kroz njega i tradiciju i kulturu. Ovde ne da imaju različite jezike, nego svaka grupa jezika ima svoje dijalekte. Čak svako selo upotrebljava neke različite reči, akcenat ili slova. Evo, koga interesuje da malo uči jedan nišlijski rečnik. Pozdrav za Južnu prugu, ali i za sve ostale koji neguju svoj dijalekt, kao što ovi ljudi to rade ovde, bez da potcenjuju ostale! :)

http://www.bastabalkana.com/2012/06/nislijski-recnik-reci-i-objasnjenja-govora-i-dijalekta-iz-nisa-i-juzne-srbije/

5. Nešto o vožnji 

1. Kako toče gorivo?

Unutra, u prodavnici na benzinskoj stanici imate potrebu da uđete samo ako treba da kupite sladoled, neko ulje ili nešto tako. Gorivo se ovde toči direktno, spolja, na automatu. Ubacite platnu karticu, ukucate kod, natočite koliko želite i oni automatski naplate. Na kraju izađe račun i izvadite karticu i svi su srećni! :) Dakle, ne treba da se sekirate da li je vikend ili noć. Ovo možete uraditi kad god poželite.

2. Pešački prelaz! 

Kad ugledaju pešaka, čak i na sto metara udaljenog, usporavaju i zaustavljaju se, pa čak iako se ne nalazite na asfaltu. Propisi se poštuju, a posebno ograničenje brzine. Uglavnom.

3. Sirena! 

Vozi nas kući koleginica iz škole, mene i još jednog kolegu. U jednom trenutku ispred nas se pojavi auto koji je vozila žena od kolege. Iz našeg auta smo pokušali da joj stavimo do znanja da joj je suprug u autu iza, tako što smo mahali, puštanjem dugih svetala i slično, ali ništa. Na kraju je morala da legne na sirenu, a onda se auto ispred nas zastavio da vidi o čemu se radi. I sve je to super bilo, a na kraju ona reče: "Ovo sam uradila prvi put u životu! Nikada pre nisam svirala."

4. Kako kucaju sms poruku u toku vožnje? 

Nikako. Ne koriste mobilni dok voze, a kad čuju poruku, zaustave auto na prvo mesto zgodno za to i onda tipkaju po tastaturi. Ovo je valjda i normalna situacija, ali morao sam da primetim jer su i po ovom pitanju veoma disciplinovani.

God natt - laku noć! (čitaj "gu nat")