Koliko sukanje pite može da bude stresno, a ujedno i zanimljivo, pogotovu ako to radite prvi put u svom životu, nisam mog'o ni da sanjam! Nisam ni počeo da radim, već sam počeo da se smejem sam sa sobom: "Ja ću da sukam pitu!" A posebno mi je smešan glagol sukati. Kako da ga prevedem, kako da ga objasnim ljudima koji će da jedu pitu, ako me pitaju kako sam je spremio. Doduše, prerano se ja za to brinem, kada i ne znam da li ću uopšte uspeti u nameri da napravim pitu sa šljivama. Planirao sam da napravim pitu sa sirom, ali ovde sira nema... :) Proverio sam u kuhinji sastojke i ispostavilo se da imam, manje-više, sve što treba, samo u malo drugačijem obliku. Na primer, imao sam crno brašno, kao i jogurt u malo drugačijem obliku nego što je naš. Koleginica Milica, kojoj se ovom prilikom zahvaljujem, mi je sve vreme asistirala preko fejsbuka, kako i šta treba da uradim. Obećao sam joj da ću slikati svaki korak - od ideje do realzacije.
Imao sam i pomoć u vidu videa: https://www.youtube.com/watch?v=hL3Rz3p3Si4
Evo kako je tekla čitava procedura, ako nekoga uopšte ovo i zanima. :)
Isturio sam 100 grama belog brašna, koliko sam imao, na radni kuhinjski sto, a potom još 400 grama nekog crnog koje se ovde mnogo više upotrebljava. Gotovo uvek hleb prave od crnog brašna.
Potom sam u to razbio jedno jaje, stavio malo soli, šoljicu vode i pola šoljice ulja. Počeo sam da mesim, a cela ta tečna masa je počela da mi beži sa stola i da se kreće ka podu. Počeo sam da paničim i da je zaustavljam jednom rukom, dok sam drugom dodavao još brašna. Koliko mi je bilo stresno, toliko mi je bilo smešno, da nisam prestajao naglas da se smejem. Sreća, bio sam sam u kući. To je bila i poenta, iznenadi ukućane. Nema smisla, red je da i ja nešto spremim, a da nije kafa ili čaj. :)
Onda me tek uhvati panika kad sam shvatio da mi treba oklagija. Nemam pojma da li je u kuhinji imamo ili ne, pa se razlupah sa otvaranjem i zatvaranjem fioka. U poslednjoj fioci sam je, konačno, pronašao. Dobro je! E, a sad u voćnjak!
Testo treba da odstoji pola sata, tako bar piše tamo u receptu. Za to vreme, po najvećem pljusku, sam istrčao napolje i krenuo da berem šljive sa jednog od dva stabla u dvorištu. Žute su još u fazi sazrevanja, pa sam se bacio na branje ljubičastih koje su već zrele. Doduše, mnoge od njih su već načete od strane galebova, ali ostalo je i za nas. Neverovatno je da nemaju crve unutra, sve su, bez obzira na stepen zrelosti, čiste. Čuo sam da se kod nas voće ucrvlja zbog kiše, a ovde svaki dan kiša, a nema crva.
Iskomadirao sam ih. Bilo je to i više nego dovoljno šljiva. Planirao sam da ubacim i rendanu jabuku, ali sam odustao kada sam shvatio da, zapravo, neće biti više mesta. :)
E, sad ono najžešće! Sukanje. Zasukao sam rukave na džemperu i bacio se na sukanje. Prvo malo na levo, pa na desno, pa napred, pa onda malo nazad i testo se razvuče. Onda sam, kao što sam video na videu, prstima razvačio sa strane, pa sam onda podig'o koru i počeo da je vrtim iznad glave (šalim se, ne iznad glave, ali sam je okrenuo par puta) i onda sam je vratio na sto. Ponovo sam je razvlačio i razvlačio sve dok nije postala toliko tanacka da se skoro providi.
Pošto sam imao samo jednu koru, napravio sam pola doze fila. I to je bilo dovoljno. U fil sam ubacio jedno jaje, pola šoljice šećera, pola čšoljice zejtina i jedan jogurt. Zapravo, ovde nema klasičnog jogurta, nego sam u frižideru pronašao neki gusti kao pavlaka, pa sam ga malo razredio vodom i ubacio u fil. Sve sam to izmiksirao i dobila se žućkasta masa koju sam razlio po kori.
Posle fila, krenuo sam sa bacanjem šljiva i to je izgledalo otprilike ovako, kao na slici ispod - desno.
I onda sam samo zadig'o stoljnjak i kora se srolala. Ispao je jedan buckasti rolat koji sam ubacio u prethodno dobro podmazan pleh. Nije bio marke "deligrad", ali je bio zadovoljavajući - slika desno.
Onda napravih jedan selfi, čisto da se vidi moja zabrinuta faca za celu ovu stvar. Znam, i da sam us*ao stvar, ništa se neće dogoditi, ali ipak želim da to uspe! Ne tražim da bude perfektna pita, samo neka bude zadovoljavajuća i ja ću biti presrećan. Valjda će se isplatiti sav ovaj trud...
I onda, nakon sat vremena krčkanja, što bih ja rek'o, dobio sam nešto ovako. Šljive su malo pustile vodu, pa je pita počela da se rasliva po plehu, ali mislim da je to normalno, te nisam mnogo mario za to. Više mi je bilo na pameti da li će se dobro ispeći i kad treba da je izvadim iz rerne, nego li sama činjenica da je pita procurela. :) I na kraju, kada se prohladila, posolio sam šećer u prahu i servirao u tanjire.
Agata iz Poljske i Kristina iz Španije su se iskreno obradovale kada su pristigle kući sa planinarenja i pešačenja - umorne i mokre od kiše. Bilo mi je puno srce jer im se pita dopala, a iskren da budem i meni! Baš sam ponosan na ovo moje delo. Agata je, zadovoljna pitom, napravila fotku, gore desno. Nadam se da će sledeća pita biti još bolja. Planirao sam, najpre, da napravim sa sirom, ali ovde nema "normalnog" belog sira, samo kačkavalj, sirni namazi ili neke sprecijalne braon vrste sireva. Dakle, sledeće što moram da naučim je da sirim sira! :P Prijatno!
Imao sam i pomoć u vidu videa: https://www.youtube.com/watch?v=hL3Rz3p3Si4
Evo kako je tekla čitava procedura, ako nekoga uopšte ovo i zanima. :)
Potom sam u to razbio jedno jaje, stavio malo soli, šoljicu vode i pola šoljice ulja. Počeo sam da mesim, a cela ta tečna masa je počela da mi beži sa stola i da se kreće ka podu. Počeo sam da paničim i da je zaustavljam jednom rukom, dok sam drugom dodavao još brašna. Koliko mi je bilo stresno, toliko mi je bilo smešno, da nisam prestajao naglas da se smejem. Sreća, bio sam sam u kući. To je bila i poenta, iznenadi ukućane. Nema smisla, red je da i ja nešto spremim, a da nije kafa ili čaj. :)
Onda me tek uhvati panika kad sam shvatio da mi treba oklagija. Nemam pojma da li je u kuhinji imamo ili ne, pa se razlupah sa otvaranjem i zatvaranjem fioka. U poslednjoj fioci sam je, konačno, pronašao. Dobro je! E, a sad u voćnjak!
Testo treba da odstoji pola sata, tako bar piše tamo u receptu. Za to vreme, po najvećem pljusku, sam istrčao napolje i krenuo da berem šljive sa jednog od dva stabla u dvorištu. Žute su još u fazi sazrevanja, pa sam se bacio na branje ljubičastih koje su već zrele. Doduše, mnoge od njih su već načete od strane galebova, ali ostalo je i za nas. Neverovatno je da nemaju crve unutra, sve su, bez obzira na stepen zrelosti, čiste. Čuo sam da se kod nas voće ucrvlja zbog kiše, a ovde svaki dan kiša, a nema crva.
Iskomadirao sam ih. Bilo je to i više nego dovoljno šljiva. Planirao sam da ubacim i rendanu jabuku, ali sam odustao kada sam shvatio da, zapravo, neće biti više mesta. :)
E, sad ono najžešće! Sukanje. Zasukao sam rukave na džemperu i bacio se na sukanje. Prvo malo na levo, pa na desno, pa napred, pa onda malo nazad i testo se razvuče. Onda sam, kao što sam video na videu, prstima razvačio sa strane, pa sam onda podig'o koru i počeo da je vrtim iznad glave (šalim se, ne iznad glave, ali sam je okrenuo par puta) i onda sam je vratio na sto. Ponovo sam je razvlačio i razvlačio sve dok nije postala toliko tanacka da se skoro providi.
I onda sam imao celi sto prekriven korom. Bio sam baš srećan i ponosan jer sam ovo uspeo da uradim. Za one koji me znaju, do sada sam od ovakvih poslova znao da ispržim samo jaje i to baš kada moram. :) Onda je došlo vreme da napravim fil. Iako mi je bio veliki merak da stojim i da gledam u ovu koru - mojih ruku delo, vreme je odmicalo. Ukućanke samo što nisu stigle, pa sam morao da požurim.
Pošto sam imao samo jednu koru, napravio sam pola doze fila. I to je bilo dovoljno. U fil sam ubacio jedno jaje, pola šoljice šećera, pola čšoljice zejtina i jedan jogurt. Zapravo, ovde nema klasičnog jogurta, nego sam u frižideru pronašao neki gusti kao pavlaka, pa sam ga malo razredio vodom i ubacio u fil. Sve sam to izmiksirao i dobila se žućkasta masa koju sam razlio po kori.
Posle fila, krenuo sam sa bacanjem šljiva i to je izgledalo otprilike ovako, kao na slici ispod - desno.
I onda sam samo zadig'o stoljnjak i kora se srolala. Ispao je jedan buckasti rolat koji sam ubacio u prethodno dobro podmazan pleh. Nije bio marke "deligrad", ali je bio zadovoljavajući - slika desno.
I onda, nakon sat vremena krčkanja, što bih ja rek'o, dobio sam nešto ovako. Šljive su malo pustile vodu, pa je pita počela da se rasliva po plehu, ali mislim da je to normalno, te nisam mnogo mario za to. Više mi je bilo na pameti da li će se dobro ispeći i kad treba da je izvadim iz rerne, nego li sama činjenica da je pita procurela. :) I na kraju, kada se prohladila, posolio sam šećer u prahu i servirao u tanjire.
Agata iz Poljske i Kristina iz Španije su se iskreno obradovale kada su pristigle kući sa planinarenja i pešačenja - umorne i mokre od kiše. Bilo mi je puno srce jer im se pita dopala, a iskren da budem i meni! Baš sam ponosan na ovo moje delo. Agata je, zadovoljna pitom, napravila fotku, gore desno. Nadam se da će sledeća pita biti još bolja. Planirao sam, najpre, da napravim sa sirom, ali ovde nema "normalnog" belog sira, samo kačkavalj, sirni namazi ili neke sprecijalne braon vrste sireva. Dakle, sledeće što moram da naučim je da sirim sira! :P Prijatno!
No comments:
Post a Comment