Italija vs. Srbija?

Danas sam prva četiri sata radnog vremena proveo u srednjoj školi u kantini. Spremali smo hranu za sedamdeset učenika i nekoliko nastavnika. Na meniju je bila meksička hrana - tortilje sa mesom i raznorazne salate od ananasa, avokada, paprike, čeri paradajza, luka, pavlake, kačkavalja i drugo. Bila je to veoma bogata trpeza danas. Uživam da radim sa tamošnjim osobljem, zaista su divni ljudi. Opet sam sreo profesoricu čiji se sin zove isto kao i ja. Gotovo uvek razmenimo iste rečenice:

- Kako je mladić sa najlepšim imenom? - pita ona mene.
- Odlično, hvala. A kako je majka sina sa najlepšim imenom?
- Odlično, hvala! 

 Na kraju dana sledi ono najlepše:
- Ti si volonter. Spremili smo ti mnogo raznoraznih namirnica da poneseš kući. 
- Hvala, divni ste kao i uvek! - odgovorih.
 
Posle kantine naredna četiri sata sam radio u ustanovi gde su smeštene osobe sa raznoraznim poteškoćama u razvoju. Tu sam sreo novog kolegu:

- Zdravo! Vid'o sam te u selu, nisam bio siguran ko si, ali sam pretpostavio da si volonter. - rekao mi je jedan od kolega na poslu kojeg sam prvi put sreo danas.
- Da, ja sam novi volonter. - odgovorio sam mu i pružio ruku.
- Iz Italije, iz Milana si? - rekao je to verno.
- Ne. Ja dolazim iz Srbije. - odgovorih.
- Aaaaa... Pa pogrešno sam čuo. 
- Pa, to je verovatno jer se zovem Milan. 
- A, znači iz Srbije si? - nastavio je.
- Jesam! 
- Ja imam farmu i imam dvojicu Srbina koji dolaze dva puta godišnje da kolju moje životinje pošto ja to ne radim. Jovan i Nikola. - dodao je.
- Baš lepo! - šta drugo da kažem. :) 

 Juče sam im kuvao sprsku kafu a Poljakinja im je gledala u šolju. Oduševili su se. Neki su postavili sliku na fejsbuk i sada je red za gledanje u šolju. Ovo bi mogla da bude itneresantna ideja za biznis. :)