Nedeljno popodne, šišanje i rodna ravnopravnost

Nedeljno popodne

Nedelja je, a mi se samo uklapamo u ovdašnji stil života. Profesor nam juče reče, čitali ste, da se nedeljom ne radi ništa i da taj dan treba posvetiti sebi - uživanju. Pa, odna je lako! Idemo na planinu. Bio je to prvobitni dogovor, a onda nam u plan uskoči drugar Luis sa idejom da uzme od prijatelja auto i da se provozamo malo prema ... prema tamo gde nas put nanese. Složili smo se i troje ludih Španaca i ja, krenusmo u avanturu. 

Krenuli smo autom u nepoznatom pravcu. Prvo mesto gde smo zastali bilo je malo jezero koje je izgledalo kao pravo ogledalo. Cela okolina se oslikavala na površinu vode. Prošetali smo unaokolo i došli do groblja. Tamo smo sreli ljude koji su nam rekli nešto više o tome.

Jezerce kao ogledalce 

Groblje na sred šume

Norveška ima hladnu i dugu zimu, a pre pedesetak godina je bila jako siromašna zemlja. Spremiti ogrev bez električne energije, otići do najbližeg dokotra bez brodova i puteva je bilo skoro pa nemoguće, pa je veliki broj dece stradao. Zato se često u šumama može naići na ovakva groblja. Pošto nas je ova priča dotakla, poželeli smo da se što pre izgubimo i nastavimo dalje sa "krstarenjem" norveškim krivudavim putevima. Nastavili smo dalje, a kada smo došli do jednog prelepog dela pored fjorda, stali smo da jedemo špansku tortilju i po bananu. Bacali smo "žabice" u vodu, a onda nastavili vožnju. Obišli smo dalje još silna neka prelepa mesta, ali ovde gde god da se okreneš priroda je fantastična, da ja više ne znam šta osim toga mogu da kažem, a da se ne ponavljam po stoti put. :)

Evo jednog klipa sa leve strane, čisto da se vidi ambijent u kojem smo uživali dok smo se vozili, ustvari dok su uživali jer je meni počelo da bude, ponovo, nenormalno teško u glavi od silnih tih krivina i pođi-stani, svaki put kada nam u susret naiđe neko vozilo.

Kako sam uštedeo 6.500 dinara!

Saznao sam da je muško šišanje u selu oko 50 evra, a žensko oko 80. Pa, ljudi moji, ne da ne mogu da se načudim, nego sam i dalje u šoku. E, razmišljam se, moj frizer Dejan Gusa bi se ovde obogatio. Ja se u Trnavi šišam za jedan evro! Nisam še šišao tačno mesec dana. 

Uzeo sam lepo mašinicu za šišanje, poklonio se ispred ogledala i počeo. :) Zapravo, moram da priznam da ovo nije bilo šišanje već podšišavanje, ali svakako se sa novom frizurom osećam lakše. Počeše da lete dlake na sve strane i za pola sata gotovo! :)

Rodna ravnopravnost u norveškom jeziku 

Kod nas počinje da bude moderno da se obraćamo javnosti na primer sa drage i dragi, a sve kako bismo ispoštovali jednako oba pola, da se slučajno ne uvrede dame! Iz razgovora sa ljudima iz drugih zemalja, shvatili smo da je takav trend i tamo. Ipak, ovde, u Norveškoj, je potpuno drugačije. To da se izražavamo na taj način tako da poštujemo i jedne i druge, a uz veće ili manje komplikacije, je davna prošlost. Oni su lepo usvojili nove reči kojima stvaraju kompromis između polova. Kažu, samo stari ljudi upotrebljavaju reč "direktor" i posebno "direktorka". Danas je popularan novi naziv "leder" što u prevodu znači lider - vođa. Takođe, nekada su samo žene bile vaspitačice, ali u poslednje vreme ovo zanimanje je popularno i za muškarce. Vrtić - barnehage (barne - deca, hage - bašta). Ovde se upotrebljava reč "barnehage larer" i "barnehage asistent" za oba pola. Najveći problem su imali kada su se pojavili muškarci na poslovima patronažnih sestara. Njih zovu u prevodu "muške patronožne sestre", što je svima smešno, ali je problem rešen. :)