1. Kantina - četvrtkom volontiram u srednjoj školi. Obično, đaci i nastavnici doručkuju sendviče, ali četvrtkom, baš kada ja tamo radim, sprema se neko jelo. Ovog puta su mi rekli da ćemo spremati riblje kolačiće - fiskekake, kako ih ovde zovu, sa raznoraznim prilozima i sosom. Kaže meni, na norveškom, moja nadređena, da iseckam dva kilograma luka i da ga ispržim. "Čekaj, bre! Kako, kad, gde? Sam? A gde ćeš ti?!" Razumeo sam je samo da je rekla da ću verovatno da plačem kada budem seckao luk, a za sve ostalo što nije jasno da je pitam. Dobro, pitaću je, ali odakle da počnem sa pitanjima?! Prorade mi onaj naš inat, pa rekoh sam sebi, ubi se ako ovo ne možeš da uradiš. Zasukah rukave i iseckah sav luk bez kukanja, a onda ga i propržiš. "Da li je dobro?" - bilo je moje sledeće pitanje, a onda se oduševila kojom sam brzinom sve to odradio. Kojom brzinom, mislim se, to je kod nas normalno. Servirali smo ručak đacima, a ako je sudeći po polizanim tanjirima, sve je bilo ukusno. Potom smo pokupili posuđe, oprali ga, obrisali stolove i pod, i ja sam završio za taj dan tamo, zadovoljan učinkom. Ostatak dana sam proveo u "Ojri" - centru gde su smeštene osobe sa mentalnim poteškoćama.
2. Na probi folklora - Četvrtkom uveče se organizuje proba folklora. Obično traje dva i po sata. Posle prvog sata igranja, ima se pauza i tada se igrači bolje upoznaju uz kaficu, soft - domaći sok na rastvaranje od bobičastog voća, obično, i uz raznorazne voćke i domaće kolače. Svako ko dođe plaća oko 500 dinara po probi, a za studetne, đake i volontere je 100 dinara po probi. Od tih para oni spremaju hranu. Igra se, svaki put, uz živu muziku, a neretko uz čitav orkestar sačinjen od po nekoliko violina, gitara, kontrabasa, harmonika i nekoliko flauti. Na probi su bili samo matorci i matorke - Norvežani i Norvežanke, a od mladih samo mi volonteri i studenti iz koledža iz najrazličitijih zemalja sveta. Nešto pre nego da se završi prva polovina probe, morao sam da odustanem od igre jer mi se neverovatno vrelo u glavi. Svaka igra i svaki korak u okviru nje se sastoji samo u vrtenju u krug. Kažu, moraš da vežbaš, pa će onda da prestane da ti bude muka. Neka, hvala. Onda sam povezao telefon na ozvučenje i pustio užičko kolo. Pokazao sam im korak i organizovao sam ih u krug. Bili su svi zbunjeni i govorili su da je prebrz ritam i da ne mogu da postignu da odigraju korak. Normalno da je prebz u odnosu na njihove igre i muziku, ali sam video da im se veoma dopalo, pa su tražili da igramo do kraja pesme. Dok smo odmarali, predstavili su me i rekli da pozovem sve prisutne na "Serbisk kveld i Dale" - "Srpsko veče u Daleu" koje ću organizovati. Počeo sam na engleskom, ali su mi rekli da žele da čuju poziv na norveškom. Šta ću, kud ću? Progutah knedlu i počeh da pričam, a reči dolaziše same od sebe. Neke sam improvizovao, neke izgovorio na engleskom, ali uglavnom svi su me dobro razumeli i dobio sam veliki aplauz. Bilo je to hrabro, posebno, jer je bilo oko pedesetak ljdui, uglavnom Norvežana, pa nije bilo lako pričati pred njima njihov maternji jezik.
3. U Fordeu - S obzirom da su nam potrebne raznorazne namirnice da bismo spremali ono što smo zamislili za srpsko veče - pasulj, pitu, proju i sl. morali smo da idemo u najbliži grad - Forde, da kupimo sve to u jednu od dve azijske prodavnice. Tamo smo bili nas petoro - Srbi iz Dalea. Kada smo već bili tamo, promajali smo se malo po tržnim centrima i ja sam se šokirao cenama - naravno. Sve je već opremljeno u "horor" stilu jer se bliži "noć veštica", pa su lokali puni lobanja, veštica, kostima i "krvi". 
4. Restoran - Kada smo završili šoping i razgledanje izloga, Slađan nas je pozvao na ručak u jedan italijanski restoran. Konobar je bio Bugarin pa sam imao prilike da malo popričam "maternji" jezik. Bilo mi dosadno pa sam napravio štrudlu. :) Ne znam ni ja kako, ali ispala je baš ukusno. Smazali smo ih za pet minuta.
Vreme je bilo sjajno tokom cele nedelje pa sam dosta šetao, a naravno i napravio neke od fotografija koje ću ovde podeliti:
5. Norveško voće - molte & tyttebaer
Voće molte - Ovo je specijalno voće koje raste na norveškim planinama. Preskupo je i predstavlja pravi luksuz. Nešto je, po izgledu, između kupine i maline, ali je žuto i prokiselo. Kažu da ovo voće ili voliš ili ne, nema sredine. Na primer, meni ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo i uživanje. Ovde, na jugo-zapadu je retkost prava, ali se ipak može naći na visokim planinama. Na severu zemlje je češća pojava. Nije čudo što mi nismo znali za njega, jer kažu da ni mnogi Novežani ne znaju. Obično spremaju kolač sa jabukom sa prelivom od ovog voća za Božićnu tprezu. Retko je jer su mu potrebni idealni vremenski uslovi da bi cvet opstao i pretvorio se u plod. Naime, biljka nije otporna na zimu i cvetovi mogu da izmrznu, a takođe, zahteva veliku količinu vode, što će reći padavina u peridou kada se plod razvija. Zato, neke godine, ovo voće je prava retkost. Takođe, imaju i voće pod nazivom "tyttebear" koje se bere takođe na planinama, nešto poput borovnice, samo crveno i biljka je manja. Ova biljka je rasprostranjenija i zato nije toliko ekskluzivna kao molte.
6. Svi šljašte - Kada padne mrak, svi koji idu vani, oblaće flourescentne prsluke i stavljaju isto takve narukvice. Ovo mi je u početku bilo smeštno, ali je, zapravo, veoma pametna stvar. Takođe, svi koji voze bicikle nose ove prskuke i danju i noću, a naravno i kacige.
mi je bitan taj praznik, za kojim ovde svi odlepiše!
Kažu deca idu do kuće do kuće tog dana, prerušeni u strašila i traže slatkiše. Rekoh, neka dodju i kod mene neka zvone, ali neka ponesu po dubok tanjir i kašiku jer samo mogu da dobiju po kutlaču retkog pasulja! Čokolade skupe! ;)
Znam, usporio sam sa tekstovima, ali intenzivno radim na organuzovanju čuvene "Srpske večeri u Daleu" što mi odnosi mnogo vremena. Biće... Pozdrav! :)
No comments:
Post a Comment