Viking

Najčitaniji postovi:

Wednesday, 20 January 2016

Srpska Nova godina u tuđini

U Norvešku sam se, posle zimkog odmora, vratio 10. januara 2016. godine. Posle svakodnevnih dešavanja - slave, proslave, rođendani, Nova godina, Božić i svašta još nečega, bilo mi je veoma teško da se vratim u "normalu", kao i inače, a posebno ovde. Sva euforija koja je mesecima trajala, pre Božića i Nove godine, sada je nestala. Sve je zaleđeno i nigde žive duše nema. Da ne pričamo o dešavanjima. Ipak, iznenadiše me Srbi u Daleu idejom da zajedno proslavimo srpsku Novu godinu.

U međuvremenu me je priajtelj iz Španije pozvao kod njega:

- Hej, da li bi želeo da nam se pridružiš večeras kod mene. Igraćemo neke društvene igrice!
- Hm... Nažalost ne mogu. Imam već nešto isplanirano.
- A, šta to? - tipično južnjačko pitanje.
- Pa, slavimo Novu godinu večeras.
- Haha... mora da se šališ! Šta slavite?
- Srpsku Novu godinu!
- Haha... Priznajem, dobro si me nasmejao. Dobra fora, ali šta god da radite lepo se provedite.
S obzirom da je nas dvoje bilo u zavičaj za vreme praznika, bili smo obezbedjeni dovoljnim zalihama domaće hrane: ajvar, suvo meso, čvarci, kavurma, ljutenica, pita, rakija, pelinkovac i svašta još nešto.


Od nas šestoro iz grupe Srbi u Daleu, jedna devojka je polu Srpkinja, a polu Grkinja. Kada smo joj poslali poruku da ćemo organizovati doček Nove godine 13. januara, ona je na to odgovorila pitanjem: "A, nisam razumela, zašto sada Nova godina?" Objasnili smo joj i ona je rado pristala da učestvuje. Takođe, pridružio nam se i jedan naš drugar Norvežanin.

Po dogovoru, 13. januara u 18.00 časova smo se našli kod Slađana, Bilo nas je ukupno sedmoro. Dok smo domaćin i ja ispred kuće pekli roštilj, uz domaće sevdalinke, ostali su postavljali sto i dekorisali ambijent.

Nije nam mnogo vremena trebalo da se opustimo i svi zajedno zaigramo uz nekima poznate, nekima nepoznate, zvuke Balkana i trube. Svejedno, svi su bili euforični. Na pet minuta su se čuli zveckaji stakala - čokanjčića i čaša i čuveno "živeli", "živ bio!".

Vrhunac je bio kada mi je prišao Norvežanin sa zadatkom da mi na srpskom jeziku nešto kaže. Učili su ga sve i svašta pa se čoveku malo gradivo pomešalo. Prišao je stolu, uzeo parče pite iz tanjira i rekao: "Jeb#m pitu!". Rekoh: "E, baš ste ga lepo naučili!" Vidi on svi se smejemo i ne kapira o čemu se radi, a kada mu objasnismo on se razbesne i poče da priča kako je srpski jezik komplikovan i da jedno "d" ili "b" napravi problem. Rekoh mu da je norveški teži i dadoh mu primer "spise" - jesti i "spisse" - oštriti. Jedina razlika je duplo "s". Pa aj sad ti vidi šta je teže. Ovo naše je bar drugačija reč. I tako, dočekasmo lepo Novu godinu, izljubismo se po naški po tri puta, a onda se brzo i rastadosmo jer je bio radni dan, a svako od nas ima obaveze od samog jutra. Sutradan, za reprizu, kako je kod nas popularno da se i to slavi, spremali smo punjene paprike sa suvim paprikama sa venca. I ne da su nam uspele, nego su bile vrhunske, tako da svaka čast Jeleni - šefici srpske kuhiinje u Daleu. :)

Ovim praznikom smo uspešno završili ovu prazničnu euforiju i sezonu i od sutra se vraćamo norveškoj hrani: ribi, krompiru, džemu i braon siru.