Blog zakljucak!

Dragi svi koji ste me citali i koji sada ovo citate, pre svega, zelim da vam se zahvalim na tome. Svi znamo da se najbolje osecamo kada radimo ono sto zelimo. Ja sam oduvek zeleo da delim svoja skormna iskustva sa dragim ljudima, znanim i neznanim, a sa nadom da ce iz njih nesto nauciti ili da cu ja iz interakcije sa njima nesto nauciti. Sve u svemu, uzivanje i zajednicko ucenje. Pa, ima li neceg lepseg u tome. Kada sam otvorio ovaj blog i krenuo sa pisanjem rekao sam sebi da zelim da imam minimum 15.000 pregleda. To je, pored navedenog, bio moj cilj, a ne da bih se time dicio, iako ne mogu da kazem da ne prija, vec da bih shvatio da je sve moguce i da sve zavisi od nas samih. Verujem da sve informacije koje sam podelio je trebalo da podelim, a sve one koje nisam, da nije trebalo i racunica je jasna. Proslo je, jos malo, godinu dana od kada sam ovde stigao i od kada sam poceo sa pisanjem ovog bloga. Poslednja objava bila mi je u martu mesecu, a onda sam pisanje preorijentisao na ono sto me je jos vise inspirisalo od Norveske, a to je Island - Island iz mog ugla https://isladnizmogugla.blogspot.com

Nakon tog proputovanja zivot u Norveskoj je postao kolotecina. Iako sam se svakim novim danom nastavio upoznavati sa novim ljudima najrazlicitijih nacionalnosti, iako sam stalno isprobavao nove ukuse, slusao nove price, nekako, prestalo je da mi bude interesantno da delim te stvari javno. Onda sam shvatio da je proces moje transformacije krenuo u tom trenutku. Onda kada sam stvari krenuo da prozivljavam i dozivljavam samo za sebe i drzim ih u sebi, sa idejom da cu, kada ih bolje budem spoznao, podeliti sa svima vama. Drugo, dostigao sam svoj cilj - 15.000 pregleda stranice i nekako mi je to ostvarenje postavilo granicu u pisanju.

Za ovih godinu dana iscudjavanja na sve i svasta - svim mogucim culima, shvatio sam da sve, ali sve zavisi od tebe samog. Tesko mi je, iskreno, bilo to da shvatim i prozivim u Srbiji gde sam, manje-vise, okruzen istim ljudima i u sredini koju vec dovoljno dobro poznajem. Sve te nove stvari su me inspirisale da shvatam bolje svoju realnost. Kazem svoju jer je realnost relativna stvar i svako od nas ima svoju koju na sopstveni nacin dozivljava. Ali ono sto je svima nama zajednicko je da smo svi mi kreatori sopstvene realnosti, pa, dakle, kako krojimo, tako ce nam biti. Sve zavisi od nas. Ja u ovom blogu sam pisao uglavnom o lepim stvarima i onom sto me je iznenadjivalo, a nikako o problemima i neslaganjima kroz koje sam prolazio za ovih godinu dana. Na kraju krajeva, oni su sada smesni, a to valjda znaci da sam ih prevaziso. Necu ih sakriti, i tek kako cu pricati i pisati o njima, sa ciljem da svakom ko prolazi kroz slicno iskustvo shvati da nije jedini u tome i da moze sve to promeniti.

U Norvesku sam dosao sa dva kofera. Jedan je bio pun fizickih stvari, a drugi pun neopipljivih stvari koje su tezile mnogo vize nego ovaj prvi kofer koji je bio limitiran sa 23 kg, a bio je pun. Kada sam dobio svoju sobu i garderober, odmah sam ispraznio ovaj fizicki pun kofer i rasporedio stvari na prava mesta. Onaj drugi kofer je ostao zatvoren i pun, a pretpostavljam zato jer nisam shvatio da ga uopste vucaram sa sobom. Onog trenutka kada sam ga rapakovao i stvari poslagao na svoja mesta, postao sam srecan i zadovoljan covek. Nesto je bilo manje, nesto vise komplikovano urediti, ali uredi se sve, a mi se na kraju krajeva osecamo bolje i zadovoljno.

Boravak u Norveskoj zavrsavam za 10 dana.  Doneo sam odluku da se vratim u Srbiju i uzivam u zivotu tamo. Shvatih da ako znamo da uzivamo u zivotu, nije vazno gde smo i koliko para imamo, pa onda odlucih, da bar uzivam tamo gde sam i zapoceo to uzivanje, ali i borbu za bolje sutra, uz ogromnu zahvalnost Norveskoj i EVS programu koji su mi omogucil da to shvatim.

Tek cu pisati i deliti utiske i dogadjaje, a ono sto sledi su utisci sa "Viking avantura 2016" - rentirali smo auto i presli 4000 km kroz Norvesku i Svedsku. Vise o tome na https://www.facebook.com/popisivach

Tu sam i stojim na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice o tekstovima ili mom iskustvu o ovoj zemlji. Moram da napomenem da nisam agencija za zaposljavanje, ali vas mogu uputiti na osnovu onoga sto sam ovde spazio, na put kako, na primer, doci do posla ovde.

U nadi da cu uskoro pisati o nekoj novoj zemlji, srdacno vas pozdravljam.

Hvala!